ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба
У Загребу је одржана промоција књиге Милана Басташића "Билогора и Грубишно Поље 1941-1991." Промоцију, којој је присуствовао већи број људи, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке.
О књизи која говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и један од рецензената, бањалучки писац Василије Каран.
Пошто аутор није могао да дође, приказан је видео запис његове изјаве. Страдања Срба у том крају где је пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад је 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено на желеничку станицу и превезено у усташки логор Јадовно код Госпића у Лици.
Тај логор је деловао од априла до августа 1941. и у њему је побијено више од 40.000 људи, међу којима су скоро сви били Срба, а било је јевреја, Рома и припадника других националности.
Тих месеци, око 600 породица иселило се у Србију, а у септембру 1942. године усташе су на више локација на планини Билогори побили око 500 Срба, док су 3.000, међу њима и Милана Басташића као 11.годишњака отерали у Јасеновац из кога нико жив, осим њега није изишао.
Милану Басташићу у Јадовном су страдали отац и 18.годишњи брат. "Ово је књига споменик, књига о порушеним селима и побијеним људима", рекао је Каран, додајући да је, с обзиром на порекло из тог краја и лично страдање од усташа имао обавезу да напише рецензију књиге.
"Књига је вредно сведочанство о оном шта се дешавало у НДХ, али је то и документ о једном народу и једном простору", рекао је Ливада, додајући да је аутор у књизи верно пренео атмосферу у којој су се страдања дешавала.
Затезало, који је више деценија истраживао жртве усташких логора и који је саставио поименични попис жртава, нагласио је да је пре устанка побијено више од 60.000 Срба и да нису тачне тврдње неких хрватских историчара да не би било страдања да у лето 1941. није дигнут устанак.
Књига, иако лични став аутора о догађајима које је преживео, обилује и вредним документима, као и сведочењима људи који су такође преживели стравичне догађаје, како од 1941. до 1945, тако и у од 1991. до 1995, после чега у том крају остаје тек око 700 Срба.
Присутнима се обратио и архијерејски намесник грубишнопољски протојереј ставрофор Маринко Јуретић, евоциравши успомене на познанство с Миланом Басташићем и допринос у установљавању имена жртава из парохије Грубишно Поље, њих 600.
Душан Басташић говорио је о раду Удружења, подсетивши да је заједно са Српским народном већем из Хрватске установљен 24. јун као дан сећања на жртве Јадовног и најавивши за 26. јун комеморацију и парастос који ће служити владика горњокарловачки Герасим с монаштвом и свештенством.
Најпре ће комеморација и парастос бити одржани на Велебиту код Шаранове јаме у коју је, као и у још 32, бачен велик број жртава, а онда и у ували Слана на острву Пагу где су деловале испоставе логора Јадовно у којима је убијен велики број људи.
09. 06. 2010. 23:26h | Tanjug
Додајте коментар: