Помен за 6000 српских жртава усташке Црне легије
У Старом Броду, који административно припада Рогатици, 15-ак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, у суботу, 18. јуна, одржан је помен за 6 000 Срба које су у прољеће 1942. године побили припадници злогласне усташке „црне легије", те освештани темељи, крст и звона капеле чија је градња почела у мају прошле године.
Чин освећења обавио је свештеник Милорад Љубинац, архијерејски замјеник Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, уз саслужење шест свештеника Митрополије дабробосанске.
Кум темеља капеле у Старом Броду био је Бобан Инђић из Вишеграда, звона Горан Крлић, родом из овог краја, а крста браћа Синиша, Саша и Славиша Шпињо из Вишеграда.
Црквене барјаке на првој литији носили су Горан Крлић из Старог Брода, Томислав Поповић, начелник Вишеграда и Жељко Крајишник из Сокоца.
Помену и освећењу присуствовало је око 300 грађана романијских и горњедринских општина.
Љубинац је у краткој бесједи рекао да нас наша прошлост и историја обавезују да овако позним и вишедеценијским кашњењем учинимо помен и незаборав невино страдалим Србима.
„Овдје су скончали своје животе наши сродници, сестре, мајке и очеви, само зато што су живјели на свом огњишту, што су били православни Срби, честити радници и тежаци свога краја и свог завичаја. Први и Други свјетски рат били су сјемена зла која су сијана кроз наше жртве. Нека им је вјечни покој и блажен мир, а нама, њиховим потомцима, остаје да се сјећамо свих српских стратишта, не само овдје у кањону Дрине, већ диљем Далмације и Крајине и на бројним другим просторима бивше Југославије" - нагласио је Љубинац.
Према ријечима надлежног пароха Драгана Вукотића за градњу овог спомен комплекса до сада су бројни дародавци приложили, што у новцу, што у материјалу око 35 000 КМ.
„Капела ће, надамо се, бити готова у љето наредне године, а упоредо радимо на прикупљању имена невино убијених Срба, која ће бити уклесана на велику мермерну плочу, за незаборав" - рекао је парох Вукотић.
На иницијативу митрополита Николаја у Старом Броду је 2008. године подигнут споменик и одржан први помен недужно страдалим Србима.
У марту 1942. године, у оквиру усташке офанзиве чија је намјера била освајање границе на Дрини, из Сарајева, под командом Јуре Францетића, кренуло је око десет хиљада усташа који су пред собом тјерали непрегледне збјегове српских цивила са подручја Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, Романије, Сокоца, Рогатице и Борика.
Уплашени народ кретао се ка Вишеграду, надајући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србију.
Италијански војници у Вишеграду нису дозволили збијегу од око десет хиљада цивила да пређе мост, већ су их упутили низводно према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје су биле скеле.
Након што би у вечерњим часовима скела и чамци обустављали превоз људи преко Дрине, преостале би изненада опкољавале усташе, које су се спуштале стрмим путељцима са Боричке висоравни, у којима су били најбројнији муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у Дрину, чак и у групама.
Њемачки војници на десној обали Дрине покушали су да спријече масован покољ Срба, а према сачуваним тадашњим њиховим свједочењима у Дрину се, бјежећи пред усташама, бацило 368 српских дјевојака.
Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА