ПОКУШАЈ БРИСАЊА ИДЕНТИТЕТА ПРЕКОДРИНСКИХ СРБА

БЕОГРАД, 27. НОВЕМБРА /СРНА/ - Проглашавање ћирилице хрватском баштином дио је настојања да се потпуно избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вјере – православних Срба, Срба католика и Срба исламске вјере, рекао је Срни историчар Никола Жутић из Института за савремену историју у Београду."Зато се подводи та, тобож западна ћирилица, као културно благо Хрвата, а вјероватно ће и Бошњаци да присвоје такве тезе ове, у потпуности, псеудонауке", рекао је Жутић поводом научног скупа "Хрватска ћирилична баштина", који је организован у Хрватској академији наука и умјетности.

Жутић је истакао да тај научни скуп представља фалсификаторска настојања која су позната у Хрватској да се у потпуности избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вјере.

Он је указао да најновије проглашење ћирилице хрватском културном баштином у потпуности одудара од раније хрватске "фалсификаторске језикословне традиције".

Жутић је подсјетио да су се сљедбеници Анте Старчевића, Јосипа Франка и Анте Павелића грозили од "примитивног српског бизантског писма" и говорили да су они узорити латини и да пишу узоритим латинским писмом.

"Са друге стране, католички Срби Дубровачки су писали ћирилицом, јер у то вријеме у Дубровнику нису постојали Хрвати него су постојали само Срби римокатоличке вјере", рекао је Жутић.

Он је навео да су Хрвати већ присвојили првобитни ћирилски облик писма – глагољицу, која је била писмо истарских и приморских Срба – чакаваца.

"Одатле чињеница да су по аустријском попису из 1850. године Срби доминирали у Истри, Кварнерским острвима и тачно се зна да их је било 134.555, док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категоријом Срба римокатоличке вјере", рекао је Жутић.

Он је навео да су ћирилицом писали и "Срби католици – фрањевци у Босни", додавши да би и Бошњаци могли да присвоје псеудонаучне тезе о ћирилици.

"У БиХ такви тобож научници ћирилицу зову босанчицом да би се на тај начин промовисала бошњачка нација и преко особеног језика и тобож особеног ћирилског писма које је у суштини српско", закључио је Жутић.

У Хрватској академији наука и умјетности /ХАЗУ/ организован је међународни научни скуп "Хрватска ћирилична баштина" поводом 500 година штампања книге "Дубровачки ћирилски молитвеник", на којем су излагања имали стручњаци из Хрватске и БиХ.

Предсједник ХАЗУ академик Звонко Кусић навео је у поздравном говору да је хрватска ћирилична баштина "свјесно или подсвјесно била потискивана", док је академик Стјепан Дамјановић указао да је од 11. до 18. вијека на великим дијеловима хрватске територије становништво своје културне потребе изражавало и ћирилицом.

"Већ на средњовјековним каменим споменицима и то на крајњем хрватском сјеверозападу није риједак случај да се мијешају глагољица и ћирилица", рекао је Дамјановић и додао да послије таквих слиједе и епиграфи на којима се налазе само ћирилична слова.

Академик Аница Назор је указала да се у предговору "Молитвеника" у издању Српске краљевске академије из 1938. године ова књига сврстава у српску традицију, али да се, ипак, истиче да је "Молитвеник" написан западном ћирилицом, коју су редовно употребљавали католици и муслимани.