Новогодишња честитка Србима из Хрватске за љето 13-2013.
Одмиче вријеме, године, мјесеци, дани… старимо и нестајемо. Иза нас оста још једно „прохујало љето“ са свим својим радостима, тугама, успјесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима.
Оде неповратно, за увијек!
Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они који вјерују у боље сутра и они који немају куда.
Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима
ускладиштена а памћења у књигама прецртана.
Ако се историја понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увијек на нама?
И прије су одлазили наши преци, моје генерације очеви и дједови у колонама пред бездане јаме, прелазили су црквене прагове. Својом крви бојили ријеке и море. Сагињали главу и врат подмицали. Умирала су дјеца поред родитеља, кумови поред кумова… нестајала су читава села а опет се нешто из ништа рађало.
Из пепела се дизало. У бајтама, сламарицама су градили нову будућност, а ударали и копали темље држава за чије име и поредак их нико није питао. Други су их поткопавали. Па и припадници народа нашега!
Окретали се истоку а на западу кичму подмицали.
Заборавише вјеру православну а упамтише несрећу сталну. Клели се Партији а пушку на тавану сакривали. Сваке 50-те године са тавана пушку скидали. И у нове ратове корачали.
Палили туђе и своје. Око ватре коло играли а за немање друге кривили!
Свим војскама генерале дали а по сваком диму пет регрута у рат слали. Гинули од Москве до Париза. Пред Наполеона излазили а испред комшије бјежали. Војском Аустроугарске командовали а у својој главу губили.
И гдје смо сада, на прагу 13-те године новог вијека?
Претци ваши и моји преживјеше 1941 и отеше се од 1945 године. Ми који смо могли, не прескочисмо 1991 а побјегосмо из 1995 године.
Отјера нас хрватска војска и српска политика.
Наши крајеви су сада под „посебном државном скрби Републике Хрватске“. У Загребу се сви „скрбе“ да се не вратимо а у Београду „нервирају“ што смо отишли.
Ви, преостали Срби у мојој Домовини Хрватској, ма гдје били јесте, чувари сте огњишта и имена српског. Лијепо је знати да вас има тамо гдје смо увијек били а тужно је признати да вас неће бити тамо од куда отићи нисмо требали.
А да ли смо морали? Је л’ бијаше другог пута?
Лако ли је послије битке паметан бити!?
Неће се у Хрватској више родити ни један Тесла, ни Миланковић Милутин а ни Јосиф Панчић. Неће више српске руке ноте написати као што то учини Јосиф Руњанин, ни пјесме спјевати као што их спјеваше Прерадовић, Матавуљ, Десница, Витез…
Ни спрски Патријарси се више у Хрватској рађати неће. Хрватску бранити ни устанке дизати неће нико од Срба моћи, јер ни Кончара више није.
Са овог свијета оде и Павле Јакшић и Гојко Николиш…
Чујем још тешка корака ’ода Раде Булат генерал земље које нема.
Своје мјесто не заузе нит’ порода у Хрватској остави Светозар Прибичевић. Не разумјеше га ни Срби ни Хрвати.
Да ли ће Милорад Пуповац ишта моћи у свој својој немоћи?
Земља без народа а народ без јаких политичких представника је изгубљен народ. Он је сам!? Ко треба да га јоште подржи?
Народе мој, народе српски...
Желим да вас у слиједећој години неки нови „торнадо“ или нека нова „олуја“ врати на просторе којима припадате, на земљу која ја ваша увијек била. Да у нашој Домовини запушу вјетрови који ће све магле растјерати и мржње одагнати. Да у другој Отаџбини кошаве и буре одувају све заблуде и лажна надања, а народ наш пошаље у села и градове које су ваше политике лажним обећањима запљуснуле биле.
Да никну нове куће и творнице, да дивље свиње домаћим замјените, да се ласте опет нама врате…
Да живите и наџивите све страхове и све несреће које вас пратише у посљедњих 20 година.
У времену које и сам памтим и које носим у себи.
Да дјечји плач надјача све јауке прошлости а младост све сахране садашњости.
Нека вас здравље прати а памет служи.
Живјели и сретни били!
Никола Кобац,
Бивши директор бивше фирме „Петровац“ Вргинмост,
Грађанин бивше Хрватске и бивше Југославије
Пјесник у пролазу. Луталица непролазни
Садашњи Никола Кобац!