Нови беземљаши у околици Задра

Под образложењем увођења реда у катастар и грунтовницу, држава се на брзину, у потпуној тајности, укњижила на велике посједе мјештана неколико села у саставу Града Нина и Опћине Врси. Становници се осјећају покраденима и пониженима
Мјештани неколико села у саставу Града Нина и Опћине Врси, односно земљопосједници трију тамошњих катастарских опћина: Пољица, Пољица Брига и Жерава ускоро ће, по окончању сређивања земљишних књига, остати без највећег дијела пољопривредног земљишта и шума којима располажу најмање стотину, а дијелом 200 и више година. Резултат је то коначног увођења реда у катастар и грунтовницу задарског Опћинског суда, односно у земљишне књиге и дефинирање власништва, прво послије 19. стољећа.
Још прије десетак година Град Нин, у чијем је саставу била и данашња Опћина Врси, покренуо је иницијативу за преобликовање постојећих земљишних књига што је, у правилу, обвеза државе, а не локалне самоуправе. Добар дио финанцијског терета авионског снимања читавог терена, катастарске измјере и прецизног разграничења парцела сносили су сами сељани, са 4.000 куна по домаћинству, укупно око 1,5 милијун куна. Потом се, прије отприлике двије године, напокон приступило укњижби парцела на Опћинском суду у Задру и тада је услиједио прави шок – на највећем дијелу земље већ се укњижила или је у поступку укњижења Република Хрватска.

Дошли прије 500 година

Огорчен је и Бошко Буквић који сматра да су мјештани дословно покрадени. - Уредно смо платили по 4.000 куна, па су нас онда покрали. Кажу, обиљежите парцеле и све ћемо ријешити, а ви ћете се укњижити. Дођем на Суд с посједовним листом мога прадједа и мапом овог подручја из 1914. године, у којој је све лијепо забиљежено, види се да постоји и ограда од сухозида, а суткиња ми каже да ми све то ништа не значи. Па нисмо ми овдје дошли као избјеглице из прошлог рата, сви ови људи, односно њихове обитељи, населили су ову земљу прије 300 до 500 година. И што сам успио укњижити? Готово ништа, укупно 4.000 четворних метара. А ни сам не знам како сам и то успио. Ваљда зато што не постоје никакви јасни критерији. Јер ја за ту земљу, на коју сам се укњижио, уопће немам боље папире него за друге парцеле на које се укњижује држава. Ево, ту имам папир на којем се види да се мој дјед 1934. године мијењао за ту земљу. На њој је и виноград посадио, а ја сам на истој тој земљи 1986. посадио већ трећи виноград. Све то држави и госпођи суткињи ништа не значи. Па, ја сам се ту родио, у тих биједних 38 квадрата кућице коју ми сада узимају заједно са 2,5 хектара земље - испричао је Буквић у једном даху.

Укњижење у тајности

Држава је бацила шапу на око 70 посто цјелокупног Пољичког поља, на шуме и грађевинске парцеле. Становници се осјећају покраденима и пониженима. Основан је Иницијативни одбор којем је улога контактирати мјеродавне државне институције, понајприје законодавну власт и Државно одвјетништво, и нагнати их на одустајање од затварања земљишних књига док се не нађе прихватљиво рјешење. Јосип Штулина бивши је нински градоначелник, а данашњи предводник "сељачке буне".
- Држава, а не локална самоуправа, има законску обвезу земљишне књиге држати ажурнима. Посљедње стољеће и пол нитко није испуњавао ту обвезу. Када су становници сами кренули у тај процес, држава им оспорава право власништва и то послије вишестољетног несметаног уживања земље, а притом још кривњу пребацује на сељаке, наше претке, јер су, тобоже, земљишне књиге требали средити они. Кулминација свега је укњижење државе на брзину, у потпуној тајности, без знања или било каквог упозорења посједницима. Мјештани су годинама плаћали катастарски порез. Све су вријеме становници несметано трговали честицама, држава је убирала порез на промет и никада није оспоравала продају - каже Штулина и набраја низ трагичних случајева у којима су се сада нашли мјештани трију села.
Примјерице, генерацијама се земља опоручно насљеђивала, па би један брат добио честицу на коју се данас може уписати, а други би остао без ичега, јер се на његове уписала држава. Или, пољичка обитељ Бабац још је за Краљевине Југославије на молбу власти половину своје парцеле у средишту Пољица уступила држави за градњу школе, која постоји и данас, а држава им је заузврат дала другу парцелу у пољу. Међутим, то никада није прокњижено, па Бапци данас остају без земље коју им је била дала држава.

Подршка Града Нина
Двадесетих година прошлог стољећа краљ Александар својом је уредбом Пољичко поље, тада необрађену и потпуно обраслу површину, додијелио сељанима како би од ње могли живјети. Они су је раскрчили и учинили је плодним пољем. Најприје су њиме управљали велепосједници, а каснијим је аграрним реформама оно, у подједнаким дијеловима, додјељивано свим сеоским обитељима. Постојали су за то и документи, неки су их успјели и сачувати и данас немају проблема с укњижењем, али у многим обитељима такви папири више не постоје. Тијеком готово стотину година изгубљени су у бројним сеобама, изгорјели су у пожарима, нестали у поплавама. Држава таквим обитељима данас не признаје власништво, иако зна да су до земље дошле на идентичан начин као и они који су документе сачували.

Задар

На недавном скупу становника трију села одржаном у Пољицима, судјеловали су начелница Опћине Врси Сандра Вукић, предсједник Градског вијећа Нина Давор Ћурјурић, дожупаница Задарске жупаније Рајка Рађеновић, представник Српског народног вијећа Веселко Ћакић... Сандра Вукић рекла је како је још прије двије године контактирала Државно одвјетништво и суд, али да до конкретног резултата није дошла и помало немушто устврдила да је ријеч о правном питању које се треба рјешавати у – саборским клупама. На скуп је безуспјешно позвано троје саборских заступника с подручја Задра, Ана Ловрин, Иво Грбић и Ингрид Античевић-Мариновић.
- Треба се надати да ће глас с овог скупа допријети и до Сабора, који би требао мијењати законе који су до свега овога довели - изјавила је начелница и помало изиритирала окупљене.
С друге стране, подржавајући настојања становништва, предсједник нинскога Градског вијећа Давор Ћурјурић дао је до знања да Град Нин све честице на које је укњижен препушта посједницима и допушта им да се на њих укњиже. Нин је донио и одлуку да ће сносити трошкове судских поступака и одвјетничких тимова.

Пише и снимио: Ернест Маринковић

Извор: СНВ