Нека им је лака хрватска шутња
На Заводу за судску медицину Медицинског факултета на загребачкој Шалати идентифицирано је 13 посмртних остатака лица српске националности, страдалих на подручју Лике, Далмације, Кордуна, Баније и Западне Славоније у времену од 1991. до 1995. године.
Међу тијелима ексхумиранима у задњих девет година из масовних, заједничких и појединачних гробница идентифицирани су: Милић Јована Љубица (1925.) из Волиње, опћина Двор; Млађан Драгића Филип (1909) и његова супруга Млађан Милића Милка (1912.) из Вељуна, опћина Слуњ; Станојевић Јована Станко (1918) из Бовића, опћина Вргинмост; Харамбашић Ђуре Љубомир (1931) из Антуновца, Пакрац; Кутић Томе Тејкан (1933) из Торња, опћина Пакрац; Игњатовић Николе Павле (1929) из Торња, опћина Пакрац; Вучковић Луке Михајло (1931) из Марина села, опћина Пакрац; Субановић Ивана Остоја (1952) из Торња, опћина Пакрац; Гвозденовић Петра Драгица (1944) и њен супруг Гвозденовић Стеве Стеван (1939) из Чепина, град Осијек; Стојаковић Светислава Богдан (1963) из Брачевца, град Ђаково и Субашић Лазе Мирко (1924) из Вуковара.
Убојство у Чепину
Иако се очекивало, на проведеној идентификацији није идентифициран ни један посмртни остатак из гробнице у Медарима крај Окучана гдје је извршена ексхумација крајем јуна ове године. Тамо је ексхумирано је 28 посмртних остатака од чега је седам чланова породице Вуковића са троје дјеце од 8. до 11 година.
Ова децембарска идентификација расвијетлила је бар један дио истине о судбини брачног пара Гвозденовић – Стевана и Драгице – које је 23. новембра 1991. године на аутобусној станици у Чепину, заједно с Драгичним братом Грандић Љубомиром, ухапсио припадник хрватске војске Фред Маргуш, одвезао их у базу своје јединице, гдје их је везао и испитивао о њиховој наводној непријатељској дјелатности, да би их у вечерњим сатима особним аутомобилом одвезао на поље звано Јасеник између Бекетинаца и Чепинских Мартинаца, гдје их је ликвидирао ватреним оружјем.
Њихови посмртни остаци пронађени су 10. јануара 1992. године на мјесту ликвидације и покопани на градском гробљу на винковачкој цести у Осијеку под ознаком НН, одакле су на захтјев породице, ексхумирани у октобру прошле године. За њихову, и ликвидацију још пет Срба, Жупанијски суд у Осијеку осудио је Фреда Маргуша на казну затвора од 15 година.
Достојанствен покоп коначно су дочекали најближи брачног пара Млађан – Филипа и Љубице – који су задњи пут виђени 8. августа 1995. године у избјегличкој колони код Доњег Жировца, између Глине и Двора, гдје су колону заједно напали припадници јединице Хрватске војске “Црне мамбе” и Петог Корпуса Армије БиХ “Хамзе”, гдје је убијено неколико стотина људи.
Жртве жировачке цесте
Њихови посмртни остаци ексхумирани су међу 64 тијела у октобру прошле године из заједничке гробнице у Двору. 15 година послије злочина, нитко још није процесуиран због страдања избјеглица на жировачкој цести.
Породицама идентифицираних саучешће су изразили пуковник Иван Груић који је и водио поступак идентификације, а у име потпредсједника Владе Слободана Узелца, савјетник Марко Поповић који је истекао да вјерује да ће процес ексхумација и идентификација бити убрзани с обзиром на скорашњи сусрет предсједника Иве Јосиповића и Бориса Тадића гдје је једна од главних тема било рјешавање питања судбине несталих лица из протеклог рата.
Трећа овогодишња идентификација као и претходне, одржана је у потпуној тишини хрватских медија, што је без сумње у директној узрочној вези с националном припадношћу жртава. И на ову идентификацију један дио породица несталих стигао је у Загреб организираним аутобусом из Београда.
Посмртни остаци идентифицираних особа бит ће сахрањени убрзо након идентификације, већином у Хрватској, гдје су рођени и гдје су живјели.
Тко плаћа трошкове сахране?
Када се посмртни остаци превозе у Србију, потребно је хрватској комисији најавити пријевоз 15 дана раније и дати потврду о осигураном гробном мјесту у Србији. Трошкове погребне опреме и пријевоза до границе сноси хрватска комисија, а након преласка границе ковчег преузима српска комисија и превози га до гробља. Ако се сахрана одвија у Хрватској, само треба означити точан датум, вријеме и мјесто сахране, након чега у речено вријеме стиже возило с ковчегом, такођер о трошку хрватске комисије.
Осим тога Међународни црвени криж омогућава одласке из Србије на идентификације у Загреб, с обзиром на то да још има оних који од докумената имају само избјегличку легитимацију, што би им иначе правило проблем приликом преласка границе.
Слиједе ексхумације у Западној Славонији
Ове године идентифицирана су укупно 52 посмртна остатка док је у двије ексхумације у Медарима и Кукуњевцу ексхумирано 47 тијела. До сада је од 906 ексхумираних лешева у задњих девет година из заједничких, масовних и појединачних гробница на подручју Хрватске, идентифицирано је 619 посмртних остатака жртава српске националности.
Сљедеће ће на реду на реду бити ексхумације у Машићевој Шаговини и Окучанима. Спорост процеса ексхумација у Министарству бранитеља објашњавају недостатком финанцијских средстава као и попуњеним капацитетима на загребачкој Шалати.
Породице дуго чекају на идентификацију ексхумираних тијела због комплициране процедуре појединих државних комисија и Међународне комисије за заточене и нестале.Велики проблем представља и недостатак адекватних узорака крви најближих сродника, првог насљедног реда.
Зато се моле сви чланови породица несталих да најближем тиму који ради за комисије за заточене и нестале дају свој узорак крви.