Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА
Друштва „Душан Силни” и соколи у Србији су пре Првог светског
рата примали делегације хрватских сокола свирајући хрватску химну да би истакли
хрватску државност и ако је Хрватска
тада била део Аустро-Угарске Монархије. У Саборној цркви у Београду 1897.
освештена је застава Душана Силног.
Била су присутна изасланства из Хрватске, Русије, Чешке, Бугарске, Далмације и Срби из Војводине. Делегација од 22 хрватска сокола у соколском оделу са заставом и неколико излетника, коју је предводио подстарешина Стјепан Млинарић стигла је 12. јуна 1897. у Београд. Хрватски соколи срдачно су дочекани на железничкој станици. На станици је био цео одбор „Душана Силног”. На перону је војна музика свирала хрватску химну, после чега су одведени у хотел „Империјал“, где су становали бесплатно. (1) На једном соколсом плакату из Музеја спорта стоји да Београдско гимнастичко друштво „Соко” 5. априла 1908. приређује „Треће хрватско-словеначко соколско вече”. У програму под тачком 2, хрватску химну певало је Академско друштво „Обилић”. Под тачком 3, др. Војислав Рашић, потпредседник београдског „Сокола” говорио је о хрватском и словеначком соколству. Под тачком 6, хрватску химну изводила је војна музика.(2)
У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уједињења. Истакли су да је италијанска окупација понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уједињење Државе СХС са краљевином Србијом. Делегати Народног Већа стигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србије, стигао је српској влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештавају, је ли дефинитивно проведено уједињење краљевине Србије и југословенских земаља бивше Аустро-Угарске те истичу неодложну потребу тога, због уређења интернационалног положаја Словенаца, Хрвата и Срба. Заклињемо у име читавог пучанства Далмације све компетентне факторе, да без даљега оклевања и без обзира на споредна питања проведу формално и дефинитивно уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба од Јадрана до Вардара у јединствену државу те да одмах створе јединствену репрезентацију и водство”. Дана 1. децембра извршено је Уједињење. (3) Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Дан Уједињења 1. децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.
Соколско друштво Дубровник прославило је 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића.(4)
На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало је 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану. Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави Соколско Друштво 1928”. (5)
Приликом прославе дана Уједињења 30. новембра 1930. била је илуминација Херцег Новог, а соколи су са својом музиком продефиловали градом. Ујутро на Дан Уједињења скупили су се сви соколи Херцег Новог у соколском дому, одакле су у поворци са музиком кренули у сусрет соколским четама ван града. Једна за другом стизале су соколске чете са заставама. Поворка је кренула кроз град до цркве Св. Јеронима, где су соколи присуствовали благодарењу у католичкој и православној цркви. После благодарења дефиловала је војска и соколске чете пред Народним домом. Управни одбор соколског друштва Херцег Нови са старешинством соколских чета одржао је свечану седницу. На свечаној седници староста поздравио је соколске чете и честитао им на успеху, а затим прочитао депешу бана Зетске бановине : “Соколском друштву и соколским четама, чуварима нашег Јадрана, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво ! - Смиљанић.” Присутни су одушевљено клицали. После положеног завета био је испраћај сеоских чета. У Соколском дому одржана је свечана академија. О значају Дана Уједињења говорио је староста Јово Секуловић. Публика је била одушевљена вежбама женског и мушког подмлатка, женског и мушког нараштаја, као и женских и мушких чланова. (6)
Соколско друштво Београд III је било на територији Београда у коме су живели радници и занатлије. Приредило је поводом Дана Уједињења свечану академију 1930. После поздравног говора старешине свирао је оркестар соколског друштва, који је поједине тачке морао поновити. Чланови оркестра били су радници, који су вежбали после напорног рада. Следиле су вежбе свих категорија чланства. Академију су посетили старешине и чланови Соколског друштва Београд II. Старешина и начелници са још неколико чланова управе и 30 чланова и чланица дошли су да увеличају свечаност. (7)
У Котору је соколска прослава Дана Уједињења почела у предвечерје пуцањем прангија и поворком по Котору који је био свечано искићен и осветљен. Општинска управа и соколи издали су свој проглас. Поворку је предводила соколска фанфара, за њом су ступале све категорије са управним одбором, затим Грађанска музика, начелник града, све школе и маса народа. Ђаци и соколи носили су лампионе. Пред среским начелством одржао је говор старешина проф. Марчић, па срески начелник др. Стричевић. Омладина је клицала краљу, Југославији и соколству. Позоришна секција соколског друштва приказала је драму “Тамо далеко” пред пуном кућом. На Дан Уједињења окупиле су се соколске категорије у соколани, одакле су корпоративно пошли на благодарење у католичку, па у православну цркву. После тога соколи су дефиловали на обали. На свечаној седници у соколани сем сокола присуствовали су сви представници власти и месних друштава, општински већници, и мноштво народа. Старешина проф. Марчић отворио је седницу подсећајући на важност Дана уједињења и циљеве соколства. На седници мртвим заслужним члановима одата је почаст. Прочитани су телеграми, међу којима и бана Смиљанића : “Соколском друштву, чувару мртве страже на плавом Јадрану, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво! -- бан Смиљанић”. Двораном се заорило “Живио бан”. Подстарешина Лазар Чучак говорио је о значењу 1. децембра. Споменуо је и заробљену браћу, којима нека буде овај дан звезда боље будућности. Соколски циљ је био да један дан одјекне од Урала до Балтика : Хеј Словени! Тражио је од присутних да се закуну да ће и задњу кап крви дати за Југославију. Говор је био бурно поздрављен, а музика је отсвирала државну химну. После тога извршен је прелаз из подмлатка у нараштај, и из нараштаја у чланство. Предате су плакете нараштају, који је учествовао на слету у Београду, а затим су чланови положили соколски завет. После певања „Хеј Словени”, седница је завршена. Увече је одржана свечана академија. На академији члан сокола Бендиш је рецитовао Ганглову песму „Први децембар”, а соколица С. Радонић песму „Ширите Љубав”. Публика је извођаче поздравила бурним пљескањем. После академије био је плес. (8)
У Тивту уочи празника 1930. приређена је у месту уздуж обале и по брдима илуминација. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певајући националне песме и кличући краљу и Југославији. На Дан Уједињења служио је благодарење месни жупник дон Грација Вујовић у жупној цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници офириског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружјем. После благодарења одржана је у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, којој је председавао соколски старешина Стојановић. О Југословенству је предавао Милошевић из Котора, који је зато дошао у Тиват. Чланови сокола су положили завет. Свечаној седници присуствовали су заступник команданта места поручник бојног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва и осталих институција. У вече је одржана академија, коју је отворио старешина соколског друштва Стојановић поздравним говором и кратким приказом историје соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштајаца. Академији је присуствовао већи број виших и нижих официра морнарице. После академије почела је игранка уз месну музику “Просветног друштва”. (9)
У Бару Дан Уједињења 1931. прослављен је уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је соколска свечана седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару. (10)
За прославу 1 децембра 1937. Дубровник је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано “Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому. (11)
Дан Уједињења у Цавтату 1937. прослављен је свечано. У цркви св. Николе жупник је одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана је свечана седница у Соколани. У вече приредило је соколско друштво у својој дворани академију. Дилетанти соколске секције одиграли су Нушићев „Свет”. Публику је забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму је била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитацијом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ....”.(12)
После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. У осталим деловима Југославије настављено је са прославом Дана уједињења. Поводом забране прославе Дана Уједињења 1 децембра 1939. у листу „Дубровник” је објављен чланак који је потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „ … Цавтат се давно потпуно одгојио у духу народног јединства, и под девизом: ,,Брат је мио које вјере био” није никада разликовао православца од католика, … Ради тога свог вјеровања, још под мрском Аустријом тешко је страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многобројним малтретирањима, која су црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мјеста. … Али Југославија, … остати ће вјечно чиста и сјајна као сунце, … А Ти, стара наша мајко, Србијо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама свој дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била, обраћа се Цавтат твој и моли те и преклиње : Устај Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “. (13) О свему што се дешавало у Бановини Хрватској соколи су обавештавали „Соколски гласник”, лист Савеза Сокола краљевине Jугославије. У чланку „Казне и денунцијације” објављеном у Соколском гласнику истиче се : „Пишу нам из Цавтата : Среско начелништво у Дубровнику је, 6. марта, казнило са по 120 динара чланове овдашњег соколског друштва: Миљана Влатка, Матића Франу, Кушеља Перу, Кварантото Ива и Леле Антуна, зато што су, на празник Првог децембра, кад им је била забрањена прослава Дана уједињења, излазећи из соколане певали песме „Југославија”, „Полети сиви Соколе” и „Хеј трубачу”. То певање је у одлуци квалификовано, као „изазивање и нарушавање ноћног мира”, а денунцирани су били од стране чланова „Хрватске заштите”. (14)
Соколи у Србији су пре Првог светског рата примали делегације хрватских сокола свирајући хрватску химну да би истакли хрватску државност и ако је Хрватска тада била део Аустро-Угарске Монархије. Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Дан Уједињења 1. децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941. На територији новосноване Бановине Хрватске бановинске власти су настојале да спрече прославе Дана Уједињења. У осталим деловима Југославије настављено је са прославом Дана Уједињења.
Напомене :
1. Л. Цар, „Повијест „Хрватскога сокола” у Загребу”, „Сокол”, Загреб, 15.ожујка 1905, бр. 3, стр. 37;
2. Брана Радовић, „Ми и Хрвати”, Политика, 1. новембар 2013, стр. 14;
3. Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11. децембар 1930, бр. 31, стр. 1
4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 51, 66, 67;
5. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
6. Ј.Ђ. „Соколско друштво Херцег Нови”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931. бр. 1, стр. 7;
7. „Академија соколског друштва Београд III”, „Соколски гласник”, Љубљана, бр. 31, стр. 5;
8. „Соколско друштво Котор”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931. бр. 1, стр. 6;
9. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 јануара 1931, бр. 2, стр. 3;
10. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр.3;
11. „1 децембра”, ,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;
12. „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 11. Децембар 1937, бр.46, стр. 3,4;
13. „Цавтат о дану Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр.4; 14. „Казне и денунцијације”, „Соколски гласник”, Београд, 22 март 1940, бр. 12, Год. XI, стр. 5;
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије