Назор скрива српске жртве
"НАУЧНО" ПОЛИТИКАНСТВО
Свој прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релацији Хрватска – Србија, што је сада врло актуално, дао је и Хрватски меморијално-документацијски центар Домовинског рата који је израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор одгађа његово објављивање због протутужбе Србије у Хагу
Та је знанствена институција у пет година истраживања
прикупила најпотпунију базу података о српским жртвама рата у Крајини, што је
послужило као корисна основа за више истраживања, па и за оно о људским
губицима од 1991. до 1995. То је све похвално, но објављивање пописа жртава
одгађа се због политичких калкулација.
Наиме, архивист Центра Славен Ружић
на недавном је загребачком скупу о жртвама изјавио да је објављивање пописа
било планирано већ почетком 2010. године, али је одгођено до даљњег због
подизања протутужбе Србије против Хрватске на Међународном суду правде у Хагу.
- Бројке нису тајна и могу се објављивати, али ће се пописи на којим радимо темељито провјерити прије пуштања у јавност, што смо одгодили због протутужбе Србије - потврдио нам је ову информацију и равнатељ Центра Анте Назор, додајући да се с објављивањем не жури и да се ненамјерним грешкама не би повриједили осјећаји обитељи жртава.
- Када се имена нађу у јавности, њихове обитељи су јако повријеђене ако виде да је нешто криво. Планирали смо да имена ставимо на wеб ради провјере, али како су слиједиле нове околности, односно протутужба у којој се налази и попис Саве Штрпца, јасно је да не можемо дати попис у јавност како друга страна прије судске расправе не би добила могућност да то провјери - каже Назор. На питање би ли Центар као знанствена установа требао бити изван прича о тужбама и протутужбама за геноцид, Назор каже:
- Ми смо и знанствена и државна установа и не могу бити транспарентнији него што јесам. Ако неког занима неко одређено име, ми ћемо му омогућити увид, а ускоро ћемо изићи с новим бројкама о губицима.
Центар није усамљен у том ставу, јер ни државна Управа за заточене и нестале, исто због судског процеса у Хагу, не излази с именима жртава, но она не претендира на статус знанствене установе.
- Мени се чини да је од података пуно важније установљење имена починитеља и жртава. У статистичком смислу, подаци се чине ирелевантнима и више-мање подобним материјалом за колективистичка препуцавања, што мени особно није нарочито интересантно. Актуална ситуација заправо је разлог да обје стране изиђу с именима, што се не би смјело везати уз политичку ситуацију или обостране тужбе - коментира професор филозофије Жарко Пуховски, којему је двојбен статус Центра као знанствене установе.
- По мом суду, то није знанствена установа јер има само једног доктора знаности (Назора), који је усто веома поносан што је судјеловао у рату на једној страни. То по дефиницији поништава схваћање знанствене објективности, која ми се чини нужном за тај посао - каже Пуховски.
Коментирајући ову конспирацију научне институције, Зоран Пусић, предсједник Грађанског одбора за људска права, каже да државна тијела, и правосудна и знанствена, требају прије свега трагати за истином.
- То није једноставно чак и када имате најбољу намјеру, јер то нису математички
докази, него подаци и свједочења дани након низа година, када су се материјални
докази већ изгубили или су уништени. Тешко је доћи до истине и с најбољом
намјером, а камоли када калкулирате. За Хрватску је корисно да има непристрано
правосуђе и установе које се неће освртати на политичке разлоге, већ се
потрудити да се након 15 или 19 година задовољи правда и открије истина о
страдалима - каже Пусић.
Ненад Јовановић
Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ