Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.
Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао је о свим догађајима везаним за борбе за ослобођење и уједињење и личностима које су у њима учествовали. Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” је истакао да се у Дубровнику упознао са интелигенцијом дубровачког старијег и млађег нараштаја. У својим сјећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић је истакао : ,,Давно, још пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посјету многи угледни Србијанци. Ми, ондашњи дјечаци, у њима смо гледали Србију Краља Петра, која има да поведе крваво коло ослобођења. ... Међутим Павле није долазио у Дубровник једино због нашег Архива. ... Долазио је он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник Стојановић, Фабрис, Пасарић, ... Од млађих је двојицу нарочито волио. Били су то Франо Кулишић и Перо Колендић. ... Када сам му казао да сам дошао да наставим школовање на београдском универзитету, било му је ријетко мило : ,,Нека и овдје код нас неко буде из дубровачке гимназије”! ... Наиме београдски универзитет је већ био прикупио доста велики број Сријемаца, Личана, Босанаца и Херцеговаца, а да и не помињем доста јаке групе оних који су долазили из Старе Србије и Маћедоније”. Студент Влада М. Вукмировић је на препоруку Ђилда Јоба и Јовице Перовића приман у Народној Одбрани са највећим повјерењем. У својим сјећањима В. М. Вукмировић је истакао : ,,Долазе људи из свих крајева данашње Југославије на вијећање, савјетовање. Курири, нарочито из јужних крајева, долазе и одлазе. Капетани Милан Васић и Милан Прибићевић врше даноноћно дужност секретара. Потребно је свакога примити. ... Као и све раније, и ову сам одлуку донио брзо. ... И за то једнога дана саопштим капетану Васићу да сам мишљења да би било потрбно да и ја напустим Београд и да се пребацим у Стару Србију, пошто бих, прије тога свршио потребни курс ,,баратања оружјем” у Врањи”. Вукмировић је хтео да се поздрави са својим професором Павлом Поповићем. О том разговору забележио је : ,,Нимало се није зачудио када сам му казао гдје идем. ,,Знам, казао ми је том приликом, ако скоро не кренемо доље, пола ће нам универзитета опустјети!”.(1) Козјачки одред Војина Поповића (војвода Вук) је у Кумановској битци на Сртевици спречио обухват левог крила српске Прве армије и тиме обезбедио успех операције. Вукмировића је рат 1912. затекао на терену. Његов одред је формирао претходницу Прве армије. Водили су борбу на Куманову, први ушли у Прилеп, прегазили Црну Реку, ушли у Битољ и оданде кренули у Албанију.(2) Лист ,,Дубровник” пренео је из Алманаха ,,Југославија” за 1939, у Чикагу чланак В.М. Вукмировића тада савјетника Министарства Иностраних Послова, који као један од најмлађих четника суделовао четничком одреду Војводе Вука. Описао је улазак четничке патроле у Охрид ноћу. Срели су се са општинским стражарима и изљубили. Стражари су их повели код учитеља Тасића, првог председника ослобођене охридске општине. Он их је поздравио : ,,Не по шубарама, и по одијелу и обући, већ по брзометним вашим пушкама вас познајем, браћо моја, ослободиоци наши ... “. Док је говорио истргао је једну пушку из руку најближег четника и пољубио је. Позвао их је у трпезарију рекао домаћици : ,, ... све што имаш, изнеси пред госте, ... које је Марков Охрид пет стотина година чекао, да би их данас дочекао ! -- И воштаницу ону из Светог Наума, што је донесосмо, баш оне недјеље, када стиже вијест да су Краљеви Бијели Орлови прешли границу, јер је ово прва слободна Слава после Косова !”. У рану зору стигао је Војвода Вук на челу одреда.(3) Вукмировић се са својим одредом борио у Првом светском рату. После Сувобора, при гоњењу аустријских трупа, срео се са својим професором Павлом Поповићем који му је рекао: ,,До виђења у Дубровнику, али овога пута сигурно.”(4)
Перо Гоце-Гучетић био је као ђак которске гимназије избачен из свих школа монархије због увреде ћесара. Преселио се у Београд и ту свршио гимназију. За време балканских ратова борио се у редовима црногорске војске. Заједно са Јобом, Миџором и другим добровољцима борио се у чети Воје Танкосића. Прелаз преко Албаније уништио му је здравље. По препоруци Николе Пашића Гучетић је послан у Француску на опоравак. Вратио се и 1921. умро у Херцег Новом где је у то доба радио његов отац. Посмртни остаци пренети су 30 јануара 1938. у Дубровник, у обитељску гробницу на Михајлу бригом покојниковог брата Влаха Гоце Гучетића, управитеља Бановинске болнице у Дубровнику. У листу ,,Дубровник” истакнуто је да се грађанство Херцег Новог на челу са председником општине Мирком Комненовићем са много искрене сућути, пажње и поштовања, опростило од посмртних остатака ,,овог изгледног предратног омладинца и националисте.” (5)
Вукмировић је свој национални рад наставио и после рата. Одбор за подизање споменика краљу Александру на Удбини из Чикага у својој резолуцији истакао је : ,, Национални и патриотски рад, којег је овдје међу нас, за пуне три године у својству генералног конзула, четник и ратник за народну слободу, водио г. Влада М. Вукмировић, ... Одбор у својој резолуцији од 21 децембра, 1937. ... каже да г. Вукмировић никада није жалио труда и властите своје жртве, да подухват одбора буде успјешнији. У интересу сакупљања прилога за подизање споменика г. Вукмировић је о свом трошку путовао по разним насељима Америке, да живом речју заинтересује наш свијет.” У Одбору за подизање споменика у Удбини били су: Почасни председници Никола Тесла, Константин Фотић (посланик у Вашингтону), Влада М. Вукмировић (бивши генерални конзул у Чикагу). Извршни одбор председник Божо С. Баста, подпредседник Ђорђе Диклић, тајник Мане Кнежевић, рачуновођа Никола П. Радаковић, благајник Јово В. Допуђа. Одборници Томо Галовић, Милан Басара, Шимо Кнежевић, Милан Радаковић и Стево Калањ. (6)
Крајем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побједе и ослобођења Скопља. Лист „Дубровник” од 23 октобра 1937. подсетио је да је тог дана и наредног (23 и 24) 25-годишњица битке на Куманову. Подсетио је да је 90.000 српских бораца извојевало победу одлучну за исход целог рата на македонско-косовском бојишту. Командант I српске армије био је престолонаследник Александар. Лист „Дубровник” истакао је значај те победе за Приморје: „Кумановска побједа силно је била одјекнула и све нас испунила чврстом надом ослобођења од мрске туђинске власти, те и уједињења са нашим славним Пијемонтом херојском Србијом. Сад нам обнавља успомену оне големе радости и одушевљења које је онако силно било обузело у оно доба Дубровчане, а које сада испуња срца најдубљим поштовањем и захвалношћу прерано отргнутој највећој нашој узданици, непрежаљеном Витешком Краљу нашем Александру I Ујединитељу. ... те и сачувати прекрваву нашу течевину од свих унутрашњих и вањских душмана и злотвора !”(7)
У листу „Дубровник” Вукмировић је писао о прослави: „Тако јутрос, када сам из царског Скопља преко Куманова стигао на Сртевицу да обиђем гробове мртвих другова и да им са сродницима запалим воштаницу сјећања, ... као да сам их јуче посљедни пут био посјетио, док је међутим пуних двадесет и пет година од дана када смо баш ту сачекали били напад Кара-Саид пашиних армија, тукли их и потукли. ... на Сртевици, гдје је легендарни Војвода Вук са својим, неумрлим у слави, четницима сачекивао нападе турских табора и сам прелазио у напад, без предаха 36 сати, ... пјевале пјесму наше младости : „Крвав се барјак развио, Маћедонијо!” ... велебни споменик којег бивши ратници подигоше мртвим друговима на Зебрњаку. .... Зебрњак и споменик на њему, види се из даљине од неколико десетина километара. Зебрњак већ је сав прекриљен од народа. Сва села кумановска и она из Скопске Црне Горе слегла су се јутрос ту. ... „Здраво, живо !” -- једини је поздрав јутрос.” (8) Прослава кумановске победе наставила се у Скопљу. Лист „Дубровник” пренео је из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, ... поворка нашег живља из Јужне Србије сутрадан у Скопљу, била је достојан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна је то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дјецом на грудима, сокола, младих дјевојака у народној ношњи ...”.(9)
Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао је о свим догађајима везаним за борбе за ослобођење и уједињење и личностима које су у њима учествовали. Поводом смрти Павла Поповића лист је истакао његову сарадњу са националним радницима Дубровника. Такође истакао је значај Кумановске победе за Приморје. Лист ,,Дубровник” штампао је сећања Владе Вукмировића из Дубровника, који као један од најмлађих четника суделовао у четничком одреду Војводе Вука. Његов одред је формирао претходницу Прве армије. Козјачки одред Војина Поповића је у Кумановској битци на Сртевици спречио обухват левог крила српске Прве армије и тиме обезбедио успех операције. Водили су борбу на Куманову, први ушли у Прилеп, прегазили Црну Реку, ушли у Битољ и оданде кренули у Албанију. Са својим одредом борио се у Првом светском рату. Вукмировић је свој национални рад наставио и после рата. Крајем октобра 1937. одржане су прославе Кумановске побједе и ослобођења Скопља. У листу „Дубровник” Вукмировић је писао о прослави 25-годишњице битке на Куманову.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1.,,Жалост за пок. Проф. Павлом Поповићем”, „Дубровник”, Дубровник, 10 јуна 1939, бр. 23,стр. 4; В. М. Вукмировић, ,,Сјећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 2 септембра 1939, стр. 3, 4;
2.Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд, стр. 7; В. М. Вукмировић, ,,Сјећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр.36, Дубровник, 9 септембра 1939, стр.3;
3. В. М. Вукмировић, ,,Улазак прве српске патроле у Охрид дванаесте године”, бр.4, „Дубровник”, Дубровник, 27 јануара 1939, стр. 3;
4. В. М. Вукмировић, ,,Сјећања на Павла Поповића”, „Дубровник”, бр.36, Дубровник, 9 септембра 1939, стр.3;
5. ,,Дубровачке вијести”, „Дубровник”, Дубровник,5 фебруара 1938, бр. 5, стр. 3;
6.,,Резолуција Одбора за споменик на Удбини”, „Дубровник”, бр. 4, Дубровник, 29 јануара 1938, стр. 2;
7.„Сјетимо се”, „Дубровник”, бр. 39, 23 Октобар 1937, Дубровник, стр.3;
8.Влад. М. Вукмировић, „На младом Нагоричану послије двадесетпет година”, „Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2,3;
9.„Прославе у Куманову и Скопљу”,„Дубровник”, бр. 43, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.2;
Везане вијести:
Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима
Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа
Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушајима похрваћења Срба католика и Буњеваца
Недељковић: Дубровачки Срби
Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године
Нова Југославија у Дубровнику