КАД СЕ СВЕДУ РАЧУНИ – Српска имовина у Хрватској вреди 40.000.000.000 евра
Када би се поредила потраживања Србије од Хрватске и обрнуто, тас би добрано превагнуо на – српску страну.
Јер, српски грађани и фирме од Хрватске очекују имовину вредну између 30 и 40 милијарди евра! Захтеве Хрватске немогуће је изразити бројкама, јер сви који нешто траже од Србије из године у годину обрачунавају и камате. Рачуна се, ипак, да хрватска предузећа, без камата, потражују око 800 милиона евра. У Србији је око 150 хрватских предузећа имало имовину, а двадесетак је успело да надокнади имовину.
Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших предузећа и општина у Хрватској, у тренутку распада СФРЈ, била је 1,8 милијарди евра. Ово су показале тадашње процене Републичке дирекције за имовину. Рачуна се да је у овој бившој југословенској републици имовину оставило 300-400 српских предузећа, међу којима су „Железнице Србије“, НИС, „Симпо“…
Доста тога је продато. Хрватска је тек 2004. ратификовала Анекс Г Споразума о сукцесији, који прописује да се сва имовинска права враћају на дан 31. девембра 1990. До тог тренутка, међутим, већ је продала многа синдикална одмаралишта, туристичке објекте и пословни простор. Према подацима тамошњег Фонда за приватизацију, 158 објеката је продато, 10 додељено на коришћење, за 40 зграда и станова воде се спорови, а 91 објекат је слободан.
Хрватски судови су годинама одбијали тужбе наших предузећа, у складу са упутством њиховог правобранилаштва из 2004. То су правдали чињеницом да оштећене фирме нису имале право својине 1990, занемаривши да у правном систему бивше Југославије није постојало право својине на непокретностима, већ само државно или друштвено власништво, док су конкретна лица имала право располагања, управљања и коришћења.
Списак имовине грађана која је остала у Хрватској далеко је већи од онога што траже предузећа. Некадашњи Комитет за расељена лица извршио је попис 1995, после акције „Олуја“.
- Наравно да то није сва имовина јер се много њих није јавило из страха – каже Борислав Микелић, некадашњи премијер Републике Српске Крајине. – И поред тога, имовина коју смо пописали премашила је 30 милијарди евра!
Према његовим речима, евиденција је показала да су Срби у Хрватској имали најмање 600.000 хектара земљишта (320.000 најплоднијих ораница, 120.000 под шумом, воћњацима и виноградима). Имали су и 14 милиона квадрата грађевинског земљишта (10 милиона под становима и четири пословног простора).
- Срби су остали без 90-100 милиона евра девизних резерви, три и по милијарде динара у пословним банкама и 600 милиона динара хартија од вредности – наводи Микелић. – Започете, а недовршене инвестиције процењене су на 400 милиона евра, а залихе робе на 15,5 милијарди динара.
Посебно је рачунато колики је удео Срба за самодоприносе за изградњу водовода и канализације, путне и електромреже, здравствених установа, школа и вртића, а колики је њихов деоничарски удео у друштвеним предузећима која су приватизована. Дошло се до бројке од четири до пет милијарди евра! Томе треба додати и дуг за неисплаћене пензије од милијарду евра, као и потраживања грађана за викендице. Од 25.000 житеља некадашње Југославије који су имали некретнине, јавило се 14.000, али процена њихове имовине није рађена.
- Један од споредних тужбених захтева о ком ће одлучивати Међународни суд у Хагу по тужбама Србије и Хрватске за геноцид, јесте и захтев Хрватске да јој Србија надокнади штету коју је током рата претрпела њена привреда. Истовремено, Србија је поднела захтев да се свим Србима надокнади штета коју су претрпели током рата, нарочито за време „Олује“. Ако суд прихвати ове захтеве, после окончања поступка по главној тужби, повешће се поступак за накнаду штете једне или друге земље – објашњава Саво Штрбац из организације „Веритас“.
На листи хрватских предузећа које потражују имовину од Србије су ИНА, „Краш„, „Лука Ријека“, „Франк“, „Борово“… С времена на време, у Београд стижу захтеви, а до сада их је више од тридесетак, док су у међувремену неке од компанија које потражују своју имовину и пропале.
Највреднију имовину у Србији је имала ИНА, а односи се пре свега на бензинске пумпе. Много је потраживао и вараждински „Вартекс“, а решени су многи имовински проблеми и неки од простора су враћени. Слично је и са „Кончаром“, а своја су потраживања изнели и „Кроација рекордс“, „Атлас“, „Меркантиле“. Хрватска су предузећа свашта до сада предлагала Србији, од признавања удела у власништву, који би био претворен у деонице, до финансијске одштете.
Било је не тако давно предлога да се промени и хрватски Устав, како би се спречило да Хрватска враћа имовину странцима. Реаговао је и председник Иво Јосиповић и то се није догодило. Прича о повраћају је интензивирана када је ИНА тражила 207 милиона евра од Србије, а све се заташкало када је стигао списак из Србије у којем српска предузећа траже од Хрватске готово две милијарде евра.
Овај проблем ни после 25 година није решен. С времена на време, Загреб изложи своје захтеве Србији, а прећути када исти стигну из Београда.
АМБАСАДЕ
Хрвати нису задовољни ни како су подељене амбасаде бивше Југославије широм света. Донедавно је Хрватској припало седам зграда, а стално се истиче да је Србија добила више од десет. На листи зграда које су припале Хрватској је генерални конзулат бивше СФРЈ у Чилеу, амбасаде у Тунису и Риму, део зграде у Алжиру, резиденција и амбасада у Судану. Али, како тај цео посао још није завршен, разлога за незадовољство ипак нема.
ДУГ СПИСАК
Највећу имовину у Хрватској имали су: „Генекс“ (37 станова и неколико хотела и одмаралишта), „Железнице Србије“, НИС (више од 80 бензинских пумпи, одмаралишта и удео у Јадранском нафтоводу), „Тигар“, „Путник“, „Центротекстил“, ЕИ „Ниш„, „Утва“, „Симпо“, „Кристал“, Робне куће „Београд“, „Житопромет“, „Машинопројект“, СИЗ за заштиту деце Апатин, Дечје одмаралиште Крагујевац, Дечје опоравилиште града Београда на Јакљану, Центар дечјих летовалишта Београда у Млини, на Брачу, затим града Београда у Јелси, Дечје одмаралиште Смедеревска Паланка (Градац), Феријални савез Југославије (на Корчули), Одмаралиште града Ниша (у Каштел Лукшићу), одмаралишта на хрватском приморју имају и ФАД – Горњи Милановац, ПИК „Бечеј“, „Пионир“ из Суботице, „Први мај“ Пирот, „Кекец“ из Суботице, „Сартид-Југометал“, крагујевачка „Застава“, „Клуз“, Беобанка…
УМЕТНИНЕ И ЗЛАТО
Бежећи да сачувају живу главу Срби су за собом оставили 400.000 пољопривредних машина, 64.000 возила, 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија, 760.000 апарата и техничких уређаја, 980.000 грла крупне стоке (200.000 говеда, 20.000 коња, 380.000 оваца, 260.000 свиња, 100.000 коза…), 14 милиона чокота винове лозе, осам милиона стабала воћа, 120.000 кошница, 1,550 милиона уметничких предмета, 24 бунара и цистерне, 980.000 грама злата, 38.000 предмета од крзна.
Извор: Интермагазин
Везане вијести: