Истрага о ликвидацији Срба у Двору на Уни без резултата

ЗАГРЕБ - У августу 1995. године, дан након службеног завршетка војно-редарствене операције "Олуја", у Двору на Уни почињен је стравичан злочин над деветеро српских цивила који су се од ратних догађања склонили у тамошњу школу.

Према подацима из УН-ових повјерљивих докумената до којих је дошао Индеx.хр, насталих на темељу свједочења очевица овог догађаја - данског војника, сазнаје се да "униформирани мушкарци" који су починили злочин на себи нису имали ознаку припадности ниједној војсци. Истрага о овом злочину до данас није донијела резултата.

О инциденту у Двору на Уни веома мало се зна, а саму причу у јавност пласирала је данска БТ телевизија, фокусирајући се на питање одговорности команданта данске војске, припадника УН-а, који су са само неколико метара удаљености проматрали како 12 "мушкараца у униформама" ручним гранатама и аутоматским пушкама ликвидира психички и физички хендикепиране људе српске националности.

У разговору с данским новинаром Каспером Ведсмандом, аутором чланка о егзекуцијама у Двору на Уни, сазнајемо како су се новинару јавили дански војници очигледно оптерећене савјести, са жељом да изнесу истину о масакру у том градићу. Изгледа да је само Данцима стало да расвијетле овај злочин.

Поред школе у којој се догодио покољ било је стационирано 200 УН-ових војника из Данске, од којих је дио њих видио 12 униформираних људи, према наводима данских војника, без икаквих ознака о припадности иједној војсци, како наоружани гранатама и аутоматским оружјем прилазе школи, а затим и ликвидирају једну по једну од девет наведених особа. Дански војници могли су интервенисати у неколико наврата, но речено им је од стране командира Јоргена Колда да само посматрају.

Индеx.хр дошао је до података из повјерљивих УН-ових докумената у којима се описују четворица мушкараца који су ликвидирали српске цивиле, као и начин на који су жртве без икаквог разлога смакнуте. Описе је дао један од данских војника који је свједочио смакнућу српских цивила.

Свједок је првог починиоца описао као мушкарца од 40 година, 190 цм високог, витког, у тамној маскирној униформи с руксаком каки боје, наоружаним највјеројатније аутоматским оружјем АК 47, који је побио цивиле у школском ходнику.

Други је описан као 50-годишњак, висине од 160 до 170 цм, одјевен у тамну маскирану униформу који је у школски ходник убацио ручну гранату. Преостала двојица имала су око 30 година и били су одјевени у свијетле маскирне униформе, наоружани аутоматским оружјем АК 47.

Један од њих је ушао с противтенковском мином у школу, док је други убацио ручну бомбу.

Попис жртава, међутим, открива како се радило о немоћним људима, у инвалидским колицима или ампутиране ноге, људи који су се кретали уз помоћ штапова. Најстарија жртва, Десанка Теодоровић, била је 1915. годиште, те је у тренутку смрти сједила на столици уз степениште које је водило на први спрат школе. Имала је тешке повреде на прсима и леђима.

Жена за коју се претпоставља да је Зорка Марић, старости између 40 и 50 година, убијена је у инвалидским колицима, те је имала тешке повреде прсију и леђа.

Мушкарац за којег се вјерује да је Јован Мацут, рођен 1931. године, пронађен је како лежи преко столице с тешким повредама прсију и леђа. Поред њега био је штап за помоћ приликом кретања.

За четврту жртву идентитет није утврђен, а пронађена је како лежи на поду. Радило се о женској особи старости од око 70 година, с разнесеном лијевом страном лубање.

Особа за коју се вјерује да је Терезија Ружак имала је у тренутку смрти, како је процијењено, око 65 година и ампутирану лијеву ногу. Пронађена је како лежи разнесеним лицем према поду, а поред ње су биле штаке.

Дарко Кривокућа из Војнића, рођен 1966. године, пронађен је како мртав лежи на поду. Имао је тешке повреде због којих је тешко са сигурношћу потврдити идентитет. Кривокућа је, према документу из 1995, имао дозволу за посједовање оружја.

Седма жртва је неидентифицирана женска особа, процијењене доби од 55 година, пронађена како лежи с тешким повредама прсију и леђа.

Осма жртва такође није идентификована, а пронађена је у учионици на првом спрату како лежи на леђима пред школском таблом. Око њеног уха се протезала повреда дубине пет центиметара. Особа је описана као изразито мршава.

У учионици на првом спрату пронађена је и девета жртва овог покоља, за коју се претпоставља да је ријеч о Слободану Вукшићу, мушкарцу процијењене старости од око 70 година, пронађеном с тешким повредама на леђима.

УН је покренуо истрагу о наведеним злочинима, али због премало доказа о починиоцима од даљње истраге се одустало.

 

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ