Истјерати Шекса на чистац

"Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Владимира Шекса и Давора Домазета Лошу. Очекујем то", каже Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права. И Амнестy Интернатионал у свом извјешћу тражи расвјетљавање Шексове одговорности за ратне злочине у Славонији

Након пуних деветнаест година, жупанијско је Државно одвјетништво у Загребу коначно затражило истрагу и одредило једномјесечни притвор Томиславу Мерчепу, бившем заповједнику тзв. мерчеповаца, ратне јединице што је почетком деведесетих сијала страх и терор диљем Хрватске, пљачкајући и убијајући цивиле, углавном Србе али и неке непоћудне Хрвате.

Тужитељство га терети да је од 8. листопада до средине просинца 1991. као ратни савјетник у МУП-у и заповједник причувне постројбе МУП-а, стациониране дијелом у Пакрачкој Пољани а дијелом у павиљону 22 Загребачког велесајма, особно наређивао незаконита лишавања слободе, мучења и убојства цивила. Сумњичи га се да је – премда је за то знао – пропустио спријечити подређене да незаконито ухићују, пљачкају, злостављају, муче и убијају цивиле. За вријеме Мерчепове "владавине", са ширег подручја Кутине и Пакраца те с подручја Загреба убијене су или се воде као нестале укупно 43 особе, а само је њих шест преживјело мучења и злостављања. 

 

Шексове интервенције

 Зашто је правди требало пуних деветнаест година да ухити Мерчепа и постоји ли икакво оправдање за толико кашњење? Из Министарства унутарњих послова потврђују да је крим-истрага у Мерчепову случају трајала више година: образлажу то чињеницом да је неке од кључних доказа било могуће прикупити тек након склапања Споразума о сурадњи у прогону ратних злочина између Хрватске и Србије.

Досје о недјелима за које је осумњичен Томислав Мерчеп већ је довољно импозантан; је ли и коначан, тек ће се видјети. За активности Мерчепова ескадрона смрти јавност је први пут дознала почетком 1992, када је ухапшена скупина која је у просинцу 1991. ликвидирала загребачку обитељ Зец. Починитељи су приведени и признали су убојство те проговорили о низу других одвођења и ликвидација почињених у Пакрачкој Пољани. Но, због наводне процедуралне погрешке – јер су исказе истражитељима дали без присутности одвјетника – ослобођени су казнене одговорности за убојство обитељи Зец. У случају Пакрачке Пољане тек су 2006. правомоћном одлуком Врховног суда петорица мерчеповаца осуђени на укупно тридесет година затвора. Но, њихов заповједник ни на једном суђењу, зачудо, није прозван ни као свједок. Умјесто тога, вуковарски је Наполеон, како су му неки тепали, тужакао ријетке медије који су се усудили писати о његовој крвавој ратној улози.

За процедуралну погрешку због које су убојице ослобођени ваљало би изнова питати Владимира Шекса, тадашњега државног тужитеља, који је унаточ обиљу материјалних доказа одбацио оптужницу и замрзнуо истрагу о злочинима у Пакрачкој Пољани. О тој истрази и Шексовој улози у случају Пакрачке Пољане, проговорио је одвјетник Тихомир Рубеша, некадашњи замјеник окружног тужитеља у Загребу, тједнику "Ферал Трибуне" још 1997. И данас тврди исто.

- Што се тиче Пакрачке Пољане, било је одређених интервенција тадашњега републичког јавног тужитеља Владимира Шекса, а те су интервенције забиљежене мојом руком у форми службене биљешке на корицама списа. Шексове су интервенције биле у смислу подузимања радњи којима су се стекле правне могућности да припадници Мерчепове јединице буду пуштени из притвора. Чак сам налог био криво схватио, мислио сам да се односи само на неке особе, но он је додатно тражио за све. Знате, пијевци су кукурикали, а зора није свитала - каже Рубеша, који је управо због Пакрачке Пољане у рујну 1992. напустио Државно одвјетништво. Не вјерује да је споменути спис нестао отуда: вјерује да би га се, заједно са службеним забиљешкама о Шексовим интервенцијама, морало моћи пронаћи.

 

"Очистите сва та говна" 

Амнестy Интернатионал, међународна невладина организација за заштиту људских права, прошлога је тједна у своме извјешћу истакнула да су хрватске власти пропустиле покренути истраге против високих војних и политичких дужносника, иако су доступни судски подаци који би их могли теретити. Посебно су издвојили Томислава Мерчепа, Владимира Шекса и умировљеног адмирала Давора Домазета Лошу.

У извјешћу су три странице посвећене потпредсједнику Сабора Владимиру Шексу, за којега се тражи да се расвијетли његова одговорност за ратне злочине у Славонији, посебице узевши у обзир тврдње неких свједока у процесу против Бранимира Главаша. Шекс је био шеф Регионалнога кризног штаба за источну Славонију и Барању у вријеме злочина у Осијеку, а 31. коловоза 1991. особно је – што је и посвједочио на суђењу Главашу – видио убијенога цивила у дворишту тадашњег Секретаријата за народну обрану. Према ријечима Јосипа Бољковца, једног од свједока на суђењу, Шекс је уз Главаша био неформални вођа града. Амнестy напомиње да је Шекс имао сву војну и политичку моћ у граду те је као такав био одговоран за злочине који су се 1991. ондје догађали. "Осијек је био ван контроле и апсолутно је било немогуће било што учинити без одобрења Шекса и Главаша. У спорним мјесецима, од српња до рујна 1991, Шекс није подузимао никакве радње да би спријечио кршење људских права, све из поштовања према члановима војске који су били под његовом командом, иако их је требао пријавити према протоколу Женевске конвенције о људским правима", закључује се у извјешћу Амнестy Интернатионала. Оно донекле оправдава нервозу коју ових дана, по ухићењу Мерчепа, исказује Шекс: не даје изјаве и не жели ништа коментирати.

Зоран Пусић, предсједник Грађанског одбора за људска права, отприје је упознат с чињеницама на које упозорава Амнестy Интернатионал.

- Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Шекса и Домазета и мислим да ће то сада лакше направити. Очекујем то, а на потезу је поновно Државно одвјетништво - каже Пусић.

Миро Бајрамовић, најближи Мерчепов сурадник, у покајничкој исповиједи "Фералу" 1997. године опширно је испричао што се догађало у Пакрачкој Пољани и другдје гдје је дјеловала јединица звана Јесење кише. Казао је да је у Пакрачкој Пољани ликвидирано 280 људи, од чега је он особно убио седамдесет и двоје, међу њима и девет жена. Проговорио је и о готово стотину ликвидација српских цивила које је та јединица починила диљем Хрватске – у Вуковару, Госпићу, Сланоме, на Загребачком велесајму. Исте, 1997. године подигнута је и прва оптужница против мерчеповаца.

- Томислав Мерчеп је био заповједник Пољане, а ја сам био дозаповједник. Мерчеп је све знао. Он није особно судјеловао у егзекуцијама, али је читао све што смо му ми писали у извјешћима, премда је већина информација приопћавана усмено. Он је знао за сваку ликвидацију, јер је био заповједник и био је за нас каризматична особа. Неколико нам је пута рекао: "Ноћас очистите сва та говна." То је значило да се ликвидирају сви затвореници - казао је Бајрамовић "Фералу".

Бахато хвалисање

Када се 1999. почело судити припадницима Мерчепове скупине, пропуштена је прилика да се истражи улога самог Мерчепа у тим звјерствима; умјесто тога, тужитељи и суд трагали су за остацима жртава, обављале су се ексхумације, иако су хрватске власти посмртне остатке 19 особа већ биле преселиле на православно гробље у селу Кукуњевцу, а ексхумирани су тек љетос. Намеће се питање није ли Мерчеп процесуирање и суђење избјегао захваљујући политичкој заштити људи из ратног врха ХДЗ-а, у што вјерује и предсједник ГОЉП-а.

- Таква врста заштите сигурно је трајала све док се у другој половици деведесетих није разишао с ХДЗ-ом; тада је владало неписано срамотно начело, које је промовирао и ондашњи предсједник Врховног суда Милан Вуковић, да се на хрватској страни нису могли догодити злочини. Касније вјеројатно није било политичке воље да се Мерчепов случај процесуира. Па он је био заповједник онима који су у више наврата суђени за ратне злочине! Против њега сам поднио тужбу за ширење мржње након што је основао Хрватску пучку странку. Једна га је новинарка, негдје 1998. године, питала је ли точно да је у Госпићу побио све Србе, а он је одговорио да, нажалост, није - каже Зоран Пусић. Подсјећа да се Мерчеп често хвалио својим нечасним радњама за вријеме рата, односно јавно их је истицао, па је истрага о његовој улози једном морала доћи на ред.

За Мерчепову улогу у ратним деведесетима заинтересирано је било и хашко тужитељство, које је у вељачи 2006. ДОРХ-у доставило тисуће страница сирових материјала везаних уз ратне злочине у источној Славонији и Пакрачкој Пољани. Двије године прије тога, хрватске су тисковине писале о двојици хашких истражитеља који Мерчепа желе питати за ликвидације и нестанке вуковарских цивила уочи рата 1991. С тим у вези, ваља се присјетити писма што га је тадашњи повјереник Владе за Вуковар Марин Видић Били 18. листопада 1991. упутио предсједнику Фрањи Туђману и премијеру Фрањи Грегурићу: у њему стоји како се Мерчеп окружио полусвијетом и бившим криминалцима који сију терор градом и богатије Србе одводе на испитивање, а шапутало се и о лешевима што плове Дунавом.

Мерчеп је тада ноншалантно изјављивао да никакав позив истражитеља није добио нити га очекује, да је то све подметање разних смутљиваца и да он мирно спава. И спавао је – све до прошлога петка, када му је на врата стана у загребачком Средишћу коначно покуцала полиција.

Драган Грозданић

 

Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ