ДИЈАЛОГ СА РИМОКАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ О СТЕПИНЦУ
Чланови Сабора Српске православне цркве
Свети архијерејски сабор СПЦ одлучио је да прихвати дијалог са Римокатоличком црквом поводом њене намјере да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за вријеме Другог свјетског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.
Дијалог ће бити вођен са Хрватском бискупском конференцијом, а у ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, формирати одговарајућу комисију, саопштено је из СПЦ.
У саопштењу се наводи да ће бити разговарано о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. вијеку.
За предсједника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за предсједника Одбора за Јасеновац епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.
С обзиром да је архиепископ охридски Јован пуштен из притвора, што је био услов за обнављање дијалога са представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, Сабор је прихватио приједлог архиепископа Стефана о наставку дијалога с циљем превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији.
СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.
Сабор је на засједању, од 14. до 29. маја, донио одлуке о начинима ублажавања невоља СПЦ и српског народа на Косову и Метохији, те поново апеловао да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на прадједовским огњиштима.
Осим тога, Сабор је сагледао тешкоће и искушења са којима се СПЦ и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, БиХ и другдје услед притисака, неправди и дискриминације, као и у самој Србији усљед повремених неканонских упада клирика сусједних помјесних цркава на подручје епархија у источној Србији.
Сабор се захвалио Влади Србије и свим надлежним државним институцијама за свестрано разумијевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији, а иста таква захвалност, како је саопштено, припада и Републици Српској - њеној Влади и народу.
"Начелно је одлучено да се размотри могућност дјеловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе", наводи се у саопштењу.
Сабор је на засједању разријешио владике Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.
Одређени су чланови Светог архијерејског Синода. Осим митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа шабачког Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки Иринеј.
Извор: 
Везане вијести:
забринутост због иницијативе о проглашењу степинца за свеца
РАЗГОВОР О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА - Jadovno 1941.
Душко М. Петровић: Степинац је брига Ватикана - Jadovno 1941.
Степинац - дио злочиначког система - Jadovno 1941.