ДАН СЈЕЋАЊА НА ПОГИНУЛЕ

Latinica

БЕОГРАД, 24. МАРТА - Дан сјећања на погинуле у НАТО бомбардовању, које је почело 24. марта 1999. године, биће обиљежен широм Србије одавањем поште и полагањем вијенаца на спомен-обиљежја.
Министар одбране Србије Драган Шутановац положиће вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима војске, Министарства унутрашњих послова и грађанима у Врању.
У знак сјећања на све настрадале, као и погинуле заставнике прве класе Војске Југославије на брду Стражевица биће служено опјело, а вијенац на спомен-обиљежје положиће министар унутрашњих послова Ивица Дачић и предсједник Скупштине града Александар Антић.
Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвијеће на споменик "Зашто" у Ташмајданском парку и одати почаст погинулим радницима Радио-телевизије Србије.
Током бомбардовања Србије, 18. априла у свом дому погинула је и трогодишња Милица Ракић. На њен гроб, на Батајничком гробљу, цвијеће ће положити чланица Градског вијећа Јована Механџић.
Одлука о почетку напада на тадашњу СР Југославију донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244.
Напади НАТО-а на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто прије 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила.
Уз употребу најубојитијег оружја, Северноатлантска алијанса је у рату против Србије употријебила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом.
У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српски ПВО успио је да обори два авиона НАТО-а - ловац "Ф16" и амерички "невидљиви" авион "Ф-117", и да зароби три непријатељска војника.
Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да је учинак НАТО-а 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.
У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици, културе. Према процјенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војнотехнички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.
После неколико неуспјешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског предсједника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског предсједника Бориса Јељцина.
Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избјеглих Албанаца.

Извор: