Богослов скупља ратне ознаке

Предраг Цупаћ, апсолвент Београдске богословије, који од детињства скупља ратне ознаке и амблеме српских војно-полицијских формација, намерава да о томе објави књигу 2012. године, поводом 20-годишњице ВРС, и да их завешта будућем музеју Одбрамбено отаџбинског рата РС.
Овај двадесетседмогодишњак сакупио је више од стотину ознака ВРС и МУП-а РС, међутим по његовим проценама таквих обележја има између 400 и 500, укључујући и Републику Српску Крајину.
- Имао сам седам година када смо 1991. избегли из Загреба и дошли у Бањалуку са две путне торбе. Пошто није било играчака, деца су се забављала чаурама и пришивали смо војне и полицијске ознаке. Имао сам их 15 на јакници од шаторског крила. У средњој школи запоставио сам скупљање. Међутим, после уписа на Богословију поставио сам себи већи циљ - да ратне ознаке скупљам за књигу, јер сам утврдио да су објављена четири издања под именом „Хрватске ратне ознаке", а ми још немамо ниједно - каже Цупаћ.

Спрема монографију
Његов циљ је да монографија „Српске ратне ознаке" буде објављена следеће године када ВРС слави две деценије од оснивања.
- И да до тада прикупимо што више ознака. Ипак, крајњи циљ је да се све ознаке једном изложе у Музеју отаџбинско одбрамбеног рата, који ће бити изграђен ако буде жеље и воље наших власти. Јер не видим разлог да зазиремо од своје праведне борбе и светле војне историје - објашњава Цупаћ.
Он је многе ознаке и податке о јединицама пронашао на интернету, неке је добио на поклон, а неке трампио и откупљивао. Састао се са хиљадама људи, превалио стотине километара, ишао у иностранство...
- Упознао сам и генерале, Новицу Симића, који је део мојих ознака искористио за своју књигу, Манојла Миловановића, Славка Лисицу, Милана Гверу, Живомира Нинковића, Бошка Келечевића... Они ме подржавају и помажу да проширим мрежу контаката. Ипак, до већине ознака долазим сам. Скоро сам од једног Хрвата из Задра извукао 10 ознака, а међу њима и једну Гишкине Српске гарде, а од пуковника Амиџића добио сам знак Првог крајишког корпуса. На њему су двоглави орао, крст и два укрштена мача у којима је круг који симболише Сунце, а у њему пут живота или коридор - наводи Предраг.
Велику подршку има од бивших српских бораца и ратника, Борачке организације РС, МУП-а РС и Трећег пешадијског пука РС Оружаних снага БиХ, задуженог за неговање традиције ВРС.
- Борци и ратни инвалиди су 200 одсто уз мене и то ме држи! Трећи пешадијски пук у бањалучкој касарни „Козара" чува ратне заставе бригада ВРС и помогао је да се у часопису „Војска" први пут објави 75 ознака. Ово подржава и Пантелија Ћургуз, председник БОРС-а, па сам на сталној вези с локалним борачким организацијама, а велику помоћ имам од полиције РС - истиче Предраг, додајући да је помоћ обећало и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите.

Само оригинали
Он наглашава да прикупљање ратних војно-полицијских ознака нема ништа с политиком или пропагирањем рата.
- Ово ће бити историјска књига где ме интересује да ли је ознака ношена у периоду 1990-95. и, ако јесте, како је изгледала, ко су аутори и основни подаци о јединици. Копије ознака, попут оних које се као трофеји продају на Башчаршији, нису добродошле, већ само оригинали. Да се види шта смо носили и да то буде сведочанство да се рат не понови! Књига ће првенствено бити посвећена свим погинулим српским борцима од памтивека - тврди овај младић, чији су корени у Бенковцу.
Позива људе добре воље и читаоце Пресса РС да ако имају информације о некој оригиналној војној или полицијској српској ознаци да се јаве републичкој или локалним борачким организацијама.
- Свака ознака је важна и преко ње јединице, бригаде и корпуси настављају постојање у историји, култури, традицији и колективној свести српског народа. Додуше, многим борцима је тешко да се одвоје од ознака, међутим ми ћемо свакако навести име особе која ју је доставила са жељом да монографија отпутује на све стране света - закључује Цупаћ.

Извор: pressrs.ba