БАРЈАК СЛОБОДЕ ЗАВИОРИО СЕ 6. ЈУНА 1941.

6. јуна 1941. године група устаника  из села  Казанаца и Вратковића код  Гацка напала је жандармеријску станицу на Брљеву и овом акцијом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске.  

 

 

 Спомен плоча на брду Гат код Гацка

У својој књизи о ратним дешавањима  у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише:

 

„Наиме, већ 5. јуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедији села Корита дуж целе „немирне границе“. Изјутра 5. јуна у пограничним селима појавио се Јаков Миловић, који је са сломљеном руком побегао са Корићке јаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у јаму Голубинку на Кобиљој глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Већ 6. јуна око подне, сазван је збор за борбу способних људи у Радован долу, на средокраћи Горњих и Доњих Казанаца, Вратковића и Бобатова Гробља. Збор је отворио Милан Тепавчевић, обавештавајући присутне да су Корићани побацани у јаму, да иста судбина чека и остала српска села уколико се не буду бранила оружјем, и на крају закључио: „Боље је да гинемо као људи, него да умиремо као пси“, а потом предложио да се, чим падне мрак нападне и разоружа хрватска Оружничка постаја на Брљеву. С тим предлогом сложио се и поп Радојица Перишић, човек који је имао велики ауторитет у народу тога краја, истакавши да ће јеванђеље заменити пушком и борити се против усташа до последњег даха; додао је да ће позвати Голијане да притекну у помоћ угроженим Гачанима. Сви присутни су, после тога, прихватили Миланов предлог о нападу на Брљево, и на попов предлог, за команданта изабрали њега (Милана Тепавчевића).[1]

Када је пао мрак, јака група наоружаних људи из Казанаца и Вратковића опколила је жандармеријску касарну на Брљеву и позвала оружнике да се предају. Како се нико из касарне није јавио, шест бомбаша, прескочили у прву од три ограде, притрчали до бетонског зида којим је касарна била опасана и преко њега бацили бомбе. Како је, и након тога, у касарни владала гробна тишина, устаницима је било јасно да су им оружници измакли испред носа, па су ћускијама отворили тешка гвоздена врата, али у касарни није било ничега сем неколико колутова жице, које су оружници донели за везање похапшених људи. Знајући да жандарми нису далеко одмакли, устаници су се дали у потеру. Међутим, жандарми су се, упозорени на опасност од једног мештанина, пред почетак напада неопажено извукли из касарне и сакрили у оближње жито. Ту су чекали све дотле док се устаници нису упутили у правцу Гата, да би тек после тога почели да се повлаче према Автовцу, провлачећи се опрезно између села. Ипак су били откривени и нападнуту пушчаном ватром. Један од њих је том приликом рањен, док је – каплар Фрањо Франковић заробљен. Будући да је он и пре рата био жандарм на Брљеву, да су га људи одраније познавали као доброг и поштеног човека, устаници су га пустили на слободу.[2]

 

Исте ноћи „око 300 наоружаних устаника из Степена, Пржина, Пустог Поља, Данића, Дулића, Добреља, Вратковића и Казанаца, Богатова Гробља и Чарађа (Црна Гора), кренули су према Степену и Зборној Гомили у две нападне колоне "...

 

Хрватски органи у својим извјештајима  помињу устанак па тако у једном документу кажу.

 

„Седмог липња т.г. Црногорци у заједници са домаћим Србима организовали су напад већег стила који је отпочео истовремено на три оружничке постаје и то: Казанце, Јасеник и Степен. Оружници су били присиљени да се повуку према Автовцу, а нападачи су опљачкали оружничке постаје, те двојицу оружника су убили, а тројицу усташа тешко ранили: отворила се битка на линији од оружничке постаје Јасеник па све до Корита, те је трајала цијелог дана. Међутим, пред вече је стигла једна сатнија наше војске из Билеће, те је нападаче протјерала од Корита и Степена према планини Сомини.[3] “

 

 

Устанак организован у јуну 1941. у околини Гацка, појавио се као први масовнији покрет пружања отпора терору у новоствореној хрватској држави. „Народна војска“, како су се устаници  називали, имала је један главни и основни циљ, заштити се од усташког ножа.  Конкретан опис првих корака и договора устаника  на Гату Алекса Тепавчевић учесник ових догађаја у својој књизи  „ Борба за слободу“ дефинише у 3 тачке, које би се могле свести на :

 

1. Организовање војничких акција на прекидању  непријатељских путних комуникација Билећа – Гацко
2. Евакуација становништва из угрожених подручја према планинским вијенцима и територији Црне Горе
3. Обзнањивање и организовање устанка на ширем подручју

 

Трећи циљ јасно говори о устаничком карактеру акција и њиховој организацији  на ширем подручју. Свакако је јасно да се, након ових устаничких акција, али и ранијег отпора у Доњем Дрежњу код Невесиња и гласина о овим акцијама, може сматрати да од се тада српски народ Херцеговине дигао на устанак. Касније акције  већег обима, могу се сматрати и организованијим и конкретнијим али устаници са Гата свакако су први подигли барјак слободе, српску тробојку. Идеолошка конотација  комунистичке пост-ратне историје као и прича о „устанку народа Југославије“, али  и чињеница да је већина ових, првих херцеговачких устаника као и већина њихових истакнутијих  предводника касније била у редовима ЈВУО нису „дозволиле“ да се сјећање  на 6. јун успостави на начин достојан његове важности,  али и интернационалног симболичког значаја устанка против сила осовине и њихових помагача.

 

 

Везане вијести: 

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита

Антифашистичка невесињска пушка: Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи

ХЕРЦЕГОВИНА