Акција: Заборав је друго убиство невиних

Поздрављајући идеју нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акцију "Вечерњих новости" да се подигне споменик свим жртвама геноцида, Колунџија сматра да је то природан дуг и обавеза млађих поколења, али и симбол страдалништва које је, каже, Србе пратило "у стопу".

 

 

- Боле ме, зато, оскрнављени споменици - говори песник који је у збирци "Дарови и уздарја" написао и ово: "Рушитељу мој охоли, увек је лакше рушити, ако поново оскрнавиш челичну ружу очева на Мраковици, знај и запамти моје ће срце бити прво зрно у реденику и сви ћемо ко један на Младенову страну стати - поново".

Колунџија каже да подићи споменик страдалницима значи - поштовати себе и поручује: "Реците не рату! Али реците то са цвећем. У рату као и у љубави - до измирења се долази изблиза (за столом). Нико не зна шта је рат ко у њему и нема сина. Рат је гробље без дна."

- Акција "Вечерњих новости" да се изгради меморијални центар посвећен мученицима страдалим током током Другог светског рата, посебно у "Јасеновцу", заслужује подршку, каже наш истакнути дипломата Владислав Јовановић. - То је велики дуг који садашња генерација Срба има према жртвама геноцида којима прети опасност да их полако прекрије завеса заборава. Када би се то десило, било би то њихово друго убиство.

 

 

Свет мало зна или уопште није упознат са масовним и стравичним страдањима Срба у Независној држави Хрватској. Савезници сила осовина и други народи који су имали своја слична страдања као израелски народ, учинили су све да се страдања њихових сународника заувек сачувају у сећању нових генерација како се и лична страдања не би икада више поновила.

- Ми са великим историјским и временским заостатком, благодарећи акцији "Новости" испуњавамо ту обавезу и тај историјски национални и морални дуг према огромним жртвама нашег народа у геноцида током Другог светског рата и његове поновљене варијанте током растурања СФРЈ и акције "Олуја" - каже Владислав Јовановић.

- Тај споменик или меморијални центар, не знамо још како ће се тачно звати, допринеће стишавању страсти, бољем разумевању и поузданијој дугорочној сарадњи у региону.

Споменик, каже Јовановић, не изазива, он стишава.

- Он помаже садашњим генерацијама да извуку право искуство из прошлости, а да не оптерећују заједничку будућност. Због свега овога сматрам да би акцију "Новости" требало да подрже сви Срби у земљи и расејању и да тај будући меморијални центар буде светилиште на коме ће се сабирати сви који дођу да га посете и одакле ће се оплемењени враћати својим домовима.

На српске жртве током читавог прошлог века подсећа и публициста Миодраг К. Скулић:

 

- Иако мала, Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тога рата. Опомињуће звучи број од погинулих 1.247.435 становника!

Према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, то је, тврди Скулић, 28 одсто или више од четвртине целокупног становништва према попису из 1914. године. У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 одсто од укупног броја становника, или 30 одсто свих мушкараца, а 83 одсто мушкараца у добу између 18 и 55 година. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемија 402.435 војника.

- До септембра 1915. године погинуло је 172.508 војника - каже Скулић.

- Прелазећи Албанију умрло их је или погинуло 77.455. Само у борбама на Солунском франту 1916-1918. године животом је платило 36.477 војника. У заробљеништву је побијено или умрло 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на територији Србије 1915. године.

Што се тиче губитака цивилног становништва, ту се дошло, наводи Скулић, до броја 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914-1915. однела је 360.000 душа.

- Због ових "мртвих бројева" који су опомена и незаборав, поздрављам иницијативу "Вечерњих новости" да се подигне музеј геноцида - каже Скулић.

- Цео двадесети век за Србе је био време невиђеног страдања на територији Европе. Споменик, музеј или меморијални центар, шта било, најмањи је дуг прецима.

СИНИША КОВАЧЕВИЋ, ДРАМСКИ ПИСАЦ: САЧУВАТИ СЕЋАЊЕ

- ПИТАЊЕ свих питања је зашто тај споменик нисмо имали до сада. И као што је Јад Вашем у Израелу заједнички споменик са појединачним именима свих страдалих, са њиховим основним подацима, само тако можете спречити заборав. А између емоције и заборава је огромна разлика.

ВУК ДРАШКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК:НАЦИОНАЛНИ ДУГ

- НАРАВНО да подржавам акцију, али мислим да није довољан само споменик, него да морамо, као Јевреји, подићи српски Јад Вашем. Морамо у том меморијалном музеју исписати име и презиме сваке жртве геноцида, јер је то минимум нашег националног и државног дуга према њима. Нема ниједног српског имена, а да није убијено у "Јасеновцу", у Јадовном, у јамама, црквама, рекама, српским кућама... широм геноцидне НДХ.

ДР ДРАГАН НЕДЕЉКОВИЋ, РЕДОВНИ ЧЛАН ЕВРОПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА: СРБИ СУ ЗАБОРАВНИ

- КРАЈЊЕ је време да се споменик подигне. Професорка Смиља Аврамов и ми академици, Василије Крестић, Коста Чавошки и ја као председник Српског народног покрета "Светозар Милетић", одавно смо то предлагали. Споменик је наш дуг жртвама. Али и народу српском, који је опстао и треба да негује незаборав. Јер, пропадају народи који су заборавни, а Срби су често заборавни, тако да никад не смемо загубити своје сећање на наше велике жртве и оне који су злочине починили.

 

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ 

 

Везане вијести: 

Акција: Погром Срба још траје

Акција: Споменик усташким жртвама

Акција: Споменик усташким жртвама (2)

Акција: Жртве усташа имају право на име