Акција: Споменик усташким жртвама (2)
Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (2)
Академик Крестић: На стубу срама су они који “оживљавају” жртве уз оптужбу да копају старе ране
У Јасеновцу, највећем и најстрашнијем логору смрти у овом делу поробљене Европе, који историчари називају и “српски Аушвиц”, нестало је неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреја и антифашиста различитих националности.
- Жртве не смеју да буду заборављене - каже академик Василије Крестић. - Најмање што можемо да учинимо за све страдалнике, без обзира на веру, нацију и боју коже, јесте да им подигнемо споменик. За опомену и незаборав.
Јасеновац је само један од злогласних логора смрти, а Крестић сматра да би споменик био подсећање на све жртве расистичких идеологија и њихове крвнике.
- Видимо да се темом о геноциду у последње време манипулише, па злочинци постају жртве, а жртви злочинци - тврди академик Крестић. - На стубу срама су они који “оживљавају” жртве, уз оптужбу да копају старе ране, подсећају на стара времена. А смемо ли да их заборавимо?
ПОТРЕБНА ЈЕ САМО СЛОГА - ПОДИЗАЊЕ споменика нема политички карактер, он не оптерећује већ растерећује билатералне односе и сарадњу на европском плану - тврди Александар Матановић. - Споменик би ујединио свеколики српски народ на позитивној и хуманој основи, у духу оцила на грбу да “само слога Србију спасава”.
КО ЈЕ КРИВ - ЈОШ за време комунизма успостављена је шема по којој су “криви једни, али криви су и други”. Ко искочи из те шеме жигосан је као шовиниста који продубљује нове ровове. Све је, заправо, учињено и речено да геноцид не буде истражен до краја - додаје Крестић.
- Овај споменик који смо дужни да подигнемо јесте упозорење да се коначно суочимо са стварношћу, да више не лутамо и не лупамо главом о зид, да се лишимо свих илузија и емоција, да схватимо да ћемо поново трпети разочарања и да ћемо, можда, и страдати ако не будемо рационални, ако са Хрватима у свему не будемо успоставили односе само на темељу пуног реципроцитета.
- Геноцидом се нисам бавио тако што сам пребројавао жртве - каже Крестић. - Више сам, и као човек и као истраживач, покушавао да одгонетнем мотиве и пориве злочина. Увек сам се питао како је могуће да се једна нација тако сурово обрачунава са другом. А онда сам нашао податак да још од 18. века егзистира идеја да Србима није место у Хрватској. НДХ је из чисто хрватских, геополитичких разлога пропагирала идеју да Срби као реметилачки фактор ометају стварање велике етничке, верске и, што је више могуће, католичке државе Хрватске.
(Наставиће се)
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане вијести: