Dalmacija: jedna zaboravljena istina

Knjiga o pokolju Italijana od ruke Titove vojske posle 8. septembra (1943.)

napisala: MILA MIHAJLOVIĆ | Ћирилица

U Poslaničkoj Skupštini Italije prezentirana je knjiga, štampana i objavljena još pre 60 godina, "Jugoslovenski tretman za Italijane posle 8. septembra 1943." Vest ne bi bila senzacija, da se ne radi o zvaničnom dokumentu italijanske Vlade pripremljenom i prezentiranom na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1947. godine, nepobitnom svedočanstvu i prijavi zločina Maršalovih komunističkih trupa nad italijanskim stanovništvom u Istri i Dalmaciji.

Zločin u savremenoj terminologiji poznat kao "etničko čišćenje", rezultirao je "nestankom" više hiljada italijanskih civila, čemu je sledio egzodus u Italiju 350.000 Italijana, dotada vekovnih stanovnika ovih krajeva.

Pobednici, pobeđeni i zavera ćutanja

Сведок: Ајмоне Финестра је био командир антикомунистичких трупа

Italija ih nije dočekala toplinom. U jeku je bio antagonizam izmedju poraženih i pobedniak. Harali su preki partizanski sudovi, besneo gradđanski rat, pa nije ni čudo što su komunističke vlasti u Bolonji zabranile da se voz sa gladnim i žednim izbeglicama zaustavi na stanici. Protutnjao je peronom punim zaprepašćenih ljudi, spontano došlih da pomognu bližnjima.

Detalj sablasno podseća na leto 1995. kada je Srbija više dana držala zatvorene granice sa Hrvatskom, granice na koje je stizala masa srpskog stanovništva izbeglog pred hrvatskim bombama i nožem. Sećam se tog užarenog leta, uplakane dece i njihovih majki natrpanih na traktorske prikolice, posedalih u polju kraj zrelih kukuruza, pored puta, pred zatvorenom granicom Srbije.

Ali, Italijani su se konačno izborili za istinu. Ustanovljen je i praznik, Dan sećanja, da oda poštu svim žrtvama rata. Svedočenja o događajima, patnjama, zlodelima i zločinima polako izlaze na svetlost dana. O tom predugom ćutanju zvanične vlasti se pravdaju sa "nismo znali". Niko nije znao! Ali zvanični dokumenti to opovrgavaju. Jasno, baš kao i ova knjiga, štampana i objavljena 1947. po nalogu Đulija Andreotija i fondovima Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi je odmah potom prekrila zavera ćutanja. Znalo su, itekako se znalo. I ne samo za zločine nad Italijanima.

Italijanska vojska u Dalmaciji - okupaciona sila ili u humanitarnoj misiji?

Јаме: Једна од оригиналних фотографија, приказује вађење тела из јаме у коју су Титови војници бацили невине италијанске цивиле. У Посланичкој Скупштини Италије презентирана је књига "Југословенски третман за Италијане после 8. септембра 1943."

Zajedno sa svedočenjem Ajmonea Finestre, bivšeg gradonačelnika Latine i komandira četnika antikomunista na planinama Dalmacije, direktnog učesnika događaja, ova knjiga daje neočekivanu istorijsku sliku.

Po prvi put, jasno i glasno, u sred Parlamenta Italije, rečeno je i u svim medijima zabeleženo, da je prvo etničko čišćenje u Evropi počinjeno nad Srbima u Hrvatskoj. Ajmone Finestra je baš tim rečima započeo govor, opisujući dolazak italijanskih trupa u Gračac gde zaprepašćeno nailaze na masovne grobnice, na plitko zakopane leševe pobijenih srpskih civila, svih bez razlike, mladih i starih, žena i dece. Italijani spontano staju na njihovu stranu, u Gračacu već sledeće veče bornim kolima se postavljaju pred ustašku kasarnu uperenih cevi, okupiraju je i oslobađaju zatočene srpske žene i devojke. Finestra svedoči o žestokim borbama četnika protiv partizana u kojima je i sam učestvovao. Ali, Finestra svedoči i o još jednoj istini koja je italijanske civile posle kapitulacije Italije izložila nesputanom, ne samo komunističkom, već i  ustaškom besu. Za vreme italijanske okupacije, ustašama je na italijanskoj teritoriji bilo zabranjeno da  nose oružja. Ustašama koji su i bez toga mrzeli Italijane i Dalmaciju i Istru smatrali samo svojom zemljom. Ustašama od kojih su Italijani ispod noža otimali Srbe. Nadasve, knjiga objavljuje fotografije. Mnoge dokumentuju italijanske žrtve jama na Velebitu, Istri i Dalmaciji. Poslednjih 10 su stravična svedočanstva o srpskim žrtvama, o nedoklanoj srpskoj deci koju je italijanska vojska iščupala iz ustaških kandži, izvukla ih iz jama. Tu su i 5 fotografija neprocenjive istorijske vrednosti, jedinih dokumenata o postojanju i užasima ustaškog logora na ostruvu Pagu, logora u sastavu kompleksa Jadovno u kom je za samo 132 dana ubijeno preko 42.000 Srba i Jevreja.

 Logora čije su zatvaranje naredili Italijani istog časa kad su preuzeli vlast. Ne samo da su italijanske vojne vlasti naredile zatvaranje ustaških logora. Italijani su zaslužni i za dokumentovanje zločina. Bez dokumenata, bez materijalnih dokaza, zavera ćutanja koja je dosada pokrivala ovaj neviđeni zločin, osudila bi ga zauvek na nepostojanje. Fotografije u knjizi ne dokumentuju samo ustaške zločine nad Srbima. Tu su i dokazi zločina partizana nad celim srpskim porodicama, krivim što nisu komunističke. Fotografije ih prikazuju pobijene u vlastitim kućama, na spavanju, popadale po kuhinjskom podu, dete od oko 7-8 godina ubijeno na krevetu...

Finestra tvrdi da je od 1941. krenuo atak na identitet najpre Srba, pa onda Italijana. "Borili smo se do kraja. Monogo smo tu borbu platili" - kaže Finestra i traži istinu prošlosti, pravo na prošlost. Istina pripada svima. Zašto se i dalje prećutkuje?

Везане вијести:

http://www.iltempo.it/2011/03/10/1242587-mila_mihajlovic.shtml?refresh_ce

Senator Finestra: Etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj 1941, prvo u Evropi

Zločini nad Srbima dokumentovani u italijanskim "zabranjenim" knjigama