У сваком камену уклесана молитва

ТРЕБИЊЕ - Када путник намјерник дође у манастир Светог ваведења у Завали осјећа такву тишину и духовност, као да је сваки камен манастира у себе уградио молитве бројних духовника који су се молили у овој светињи.

Иако се налази на самој ивици Поповог поља, подно планине Острог, манастир доминира овим крајем. Поузданих података о његовом настанку нема, а древно предање каже да се градња цркве Ваведења пресвете Богородице везује за првог хришћанског цара Константина. У Другом свјетском рату богату збирку манастира су уништиле усташе. Манастир је често васкрсавао, а посљедњи пут од 1996. године када се у њега уселио монах, а сада игуман манастира Василије.

- У овом каменитом крају је тешко живјети, али и овај камен симболизује нешто јако. A то је Христос, кога треба да уведемо у своје срце, јер он једини даје живот и доноси радост, мир, доброту и љубав - каже игуман Василије и додаје да иако су околна села готово без становника, народ долази на службе.

- Људи долазе на молитве, на паљење бадњака, на службу, вјерујем да ћемо се у молитви и даље окупљати на радост Богу - каже игуман Василије и додаје да је у овом манастиру искушеник био свети Василије Острошки.

И док се ноћ полако спуштала низ херцеговачке греде под којима је светиња, чуло се зујање пчела. Помало чудно, у манастирском дворишту су три црвене руже опстале и одољеле бури која носи Поповим пољем све пред собом. Игуман Василије је пун вјере и наде, баш као и народ који се у светињи окупља вијековима.
Чудесна икона

Према легенди цар Константин је оставио Богородичину икону на брежуљку Петковица са намјером да му задужбина буде ту подигнута. Другог дана пронађоше икону испред улаза у пећину, на мјесту данашње цркве. Чудесно премјештање иконе понови се и сљедећа два дана, те цар увидје да му сама икона показа мјесто подизања задужбине.

Ратомир Мијановић

Извор: glassrpske