Седамдесет година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима
На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце.
На данашњи дан прије седамдесет година, око 5.00 часова ујутро Хрвати из Деветог усташког здруга, који су били углавном из околних мјеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво - од дјеце у колијевци до немоћних стараца
У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побијене 25. децембра 1944. године.
Са жртвама из мјеста Раштани, на тај датум укупно је било 117 жртава. У осталим
догађајима у Другом свјетском рату и геноциду над Србима страдало је још 16
Јањића из Рашке Горе.
Ранија истраживања свједоче, да је 30 Јањића из Рашке Горе угурано у једну
шталу и спаљено, а од укупног броја жртава из тог села било је 24 дјеце до 10
година.
Сличну судбину на исти датум доживјели су и Срби у мјесту Раштани које се
налази неколико километара ближе Мостару, а које је практично данас његово
предграђе на десној обали, са сјеверне стране града.
Посебно тешку судбину доживио је Јово Крзман који је из непосредне близине,
сакривен, гледао како му убијају шесторо дјеце, а затим и жену Мару. Најмлађи
Ристо није имао ни једну пуну годину. Укупно је тада у Раштанима страдало 43
особе, од којих 14 дјеце до 15 година.
Страдање Рашке Горе, која се у периоду послије Другог свјетског рата обновила и
како-тако наставила живот, настављено је 25. маја 1992. године и од тада у
Рашкој Гори више нема Срба.
Наставак злочина, протјеривања и уништавања српског народа из долине Неретве
оставило је жртве и у Рашкој Гори, док је већина од око 100 пријератних становника,
не вјерујући након свега комшијама, прво избјегла на лијеву обалу Неретве, а
затим и даље у источну Херцеговину и друга мјеста избјеглиштва.
Данас је ово мјесто пусто, без Срба и било какве инфраструктуре, а некадашњи
домови постали су гомила камења која сваке године све више зараста у растиње.
У љетном периоду Јањићи расути по свијету дођу до некадашњих домова и
парастосом на гробљу одају почаст прецима.
Извор: 
Везане вијести: