Процесуирати злочине над Србима у долини Неретве

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта затражио је да Тужилаштво Србије за ратне злочине покрене код Тужилаштва БиХ питање процесуирања одговорних за ратне злочине против Срба у долини Неретве.

Линта истиче да за многе злочине над Србима још нису подигнуте ни оптужнице, те да у БиХ и даље траје опструкција у процесуирању ратних злочина почињених над Србима деведесетих година.

Он у саопштењу напомиње да у БиХ још нико није осуђен за ратни злочин против српског народа у Тузланској колони, Добровољачкој улици, за злочине у Сарајеву, те за злочине муџахедина и припадника Петог корпуса Армије БиХ.

У саопштењу се подсјећа да је 7. јуна 1992. године Хрватска војска, заједно са ХВО и муслиманским снагама, покренула акцију против слабо организованих и препуштених себи Срба у селима Клепци, Пребилови и Тасовчићи и другим мјестима у долини Неретве.

Акција је носила назив “Чагаљ”, а изведена је под командом генерала Хрватске војске Јанка Бобетка који је детаље у вези с њом изнио у својој књизи “Све моје битке”.

Војна операција почела је вишечасовним бомбардовањем ових српских села, а у току неколико дана хрватске снаге су освојиле цијелу долину Неретве са Мостаром и Стоцем, док је већина Срба напустила своје куће и имања.

У освојеним српским насељима, подсјећа Линта, хрватске снаге су побиле скоро све затечене српске цивиле и уништиле материјална и културна добра српског народа у долини Неретве – куће, манастире, цркве, гробнице, домове културе, школе, електо и водоводну мрежу и друго.

Посебно се истиче рушење манастира Житомислић, мостарске Саборне цркве и минирање цркве са Спомен-костурницом у Пребиловцима у којој су били сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба ексхумираних 1990. и 1991. године из јама у које су их усташе бацили 1941. године.

“Симбол страдања српског народа, не само у долини Неретве, јесте село Пребиловци у коме је убијено 85 одсто његових становника за вријеме Независне Државе Хрватске”, додао је Линта.

У село се, како је навео, послије завршетка грађанског рата вратило око 30 породица које сада, заједно са Удружењима Херцеговаца у Србији и Српском православном црквом, покушавају да саграде нови Спомен храм Васкрсења Христовог у коме ће сахранити кости преостале након минирања спомен-цркве 1992. године.

Он је апеловао на све институције да помогну његову изградњу.

Извор: БигПортал