Правосуђе БиХ ћути о покољу Срба у Јошаници

Породице 56 српских цивила и војника, које су у Јошаници код Србиња звјерски побиле снаге Армије РБиХ, 20 година безуспјешно чекају на правду и казне за убице њихових најмилијих, којима је јуче служен помен.

О покољу у Јошаници и поред бројних доказа и свједочења преживјелих правосуђе БиХ и даље ћути.

- Прошло је већ 20 година од страшног злочина. Дала сам бројне изјаве Окружном тужилаштву у Требињу, Тужилаштву БиХ и истражиоцима СИПА, али годинама слушамо исти одговор да је истрага у току – каже Душанка Лаловић, која је преживјела покољ у Јошаници.

Србињанин Анђелко Грујичић у Јошаници је изгубио осам чланова породице, а рат му је однио и сина јединца.

- Ни послије толико година нисам скинуо црнину, нити ћу то учинити. Родбину су ми побиле комшије муслимани. Годинама причам о томе и чини ми се да је све узалуд – каже Грујичић кроз сузе.

Славко Ђорђевић изгубио је у Јошаници сестру и зета. У вријеме рата радио је у србињској болници и видио све жртве из Јошанице.

- Све побијене сам примио у мртвачници. Призор је био страшан. Над тим људима је начињен масакр. Страшно када се људи иживљавају над мртвима, а посебно својим комшијама. Сестру су ми заклали и вадили јој цријева, а зет је био исјечен, а лобања разбијена. Све жртве су снимљене, али шта вриједи када нико не жели да то види – казао је Ђорђевић.

Помену јошаничким жртвама присуствовали су представници Борачке организације и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић.

- Овдје се десио стравичан злочин, овдје злочинац није имао милости. О овоме правосудне институције у БиХ и Хашки трибунал срамотно ћуте. Тужилаштво има довољно доказа, много документације и свједока и нема ниједног разлога да о овоме ћути. Нећемо престати да тражимо правду, долазићемо овдје и тражити одговорност – рекао је Ђокић.

Злочин у Јошаници десио се на Никољдан, 19. децембра 1992. године. Због сурових зимских услова родбина побијених помен својим најмилијим годинама уназад служи симболично на љетне Николице.

Припадници Армије РБиХ, којима је командовао Заим Имамовић, окружили су село и засеоке у вријеме када је већина Јошаничана славила. Мјештани су убијани, злостављани и масакрирани на кућном прагу наочиглед својих најближих. Најмлађа жртва је двоипогодишња Данка Тановић, а осим ње убијено је још двоје дјеце.

Наређење

Напад на Јошаницу наредио је шеф ратног предсједништва у Горажду Хаџо Ефендић.

- Идете у највеће четничко гнијездо Јошаницу. Ни дијете у бешици не смијете оставити живо – рекао је Ефендић на постројавању уочи напада на Јошаницу.

Извор: srbel