ПАКАО У КАЗАМАТУ ХВО-а

ТРЕБИЊЕ, (СРНА) - У чапљинском логору "Дретељ" Срби су у протеклом рату звјерски мучени, али су у Федерацији БиХ успјели да убиједе тужиоце да овај случај стопирају како кривци не би одговарали за бројне злочине, рекао је Срни Миливоје Бокић, један од бивших логораша.

Према Бокићевим ријечима, велику грешку направио је страни тужилац Џуд Романо који је прије пет година имао све изјаве и доказе за злочине у логору "Дретељ", али није ништа учинио да они буду процесуирани.

Бокић, познати вајар који је прије рата живио у Мостару, наводи да "прича у Дретељу није почела нити се завршила са пет зликоваца против којих је поднесена тужба, већ их је било много више, а међу њима је најгори био Иван Медић који је затвореницима скидао скалпове, правио крстове на леђима, сјекао језике и радио друге страхоте".

"У логор Дретељ српски цивили, појединци и цијеле породице, довођене су из својих станова и кућа са простора Мостара, Чапљине, Стоца, Габеле и других села из ове регије, а припадници ХОС-а, Хрвати и Муслимани, на најсвирепији начин су их мучили и злостављали", каже Бокић.

Његове муке почеле су 19. јула 1992. године када је по њега у стан дошло осам Муслимана обучених у униформе ХОС-а - претресли му стан, узели новац и накит и са упереним пушкама одвели га у логор "Дретељ".

"Прве батине сам добио од Ивана Зеленике.Морали смо да пјевамо пјесме о Павелићу. Радили су нам најстрашније ствари, жене силовали по више пута пред њиховим породицама", присјећа се Бокић и додаје да је велика зла радио и Дамир Глоговац који је затворенике тјерао да пију мокраћу и да једу фекалије.

Мучења су била страшна, скидали су људима скалпове, пробијали језик, забијали клинове под нокте и радили све оно што људски ум не може ни да замисли.

"Сваке ноћи групе од три до пет силеџија ХОС-а долазили су да нас туку. На прозору од хангара налазиле су се шипке од жељеза, кроз које смо провлачили руке које су двојица држала, а трећи би нас тукао по глави тупим предметом, резао испод грла и то би трајало до онесвјешћивања, а онога ко не би дошао на прозор на мртво би претукли“, каже Бокић и додаје да су свако јутро морали чистити прозоре од своје крви.

Једне ноћи Божо Балабан, један од затвореника није хтио ићи на прозор, па је Винко Приморац откључао         врата од хангара и ушао са групом својих силеџија. Извели су Божу, тукли га дрвеним палицама, након чега су га полумртвог унијели, разапели га на прозор и опет га тукли дрвеним палицама док није умро.

Бокић додаје да је Един Буљубашић, који је у хрватској војсци био капетан, организовао жестоке туче над затвореницима, као и Милан Козина и Ахмет Макитан. Појединим затвореницима би ножем резали уши, бајонетом сјекли језик, вадили очи, откидали главу коју би шутирали и са живих људи дерали кожу.

Генерал ХОС-а Блаж Краљевић долазио је међу утамничене да пита ко их туче, а онај ко би рекао више није био међу живима, јер је то и рађено по Краљевићевом одобрењу.

"У Дретељу је било подземних магазина гдје су нас заробљенике тукли ногама, шакама, камењем, дрвећем и свим што би им се нашло под руком. У томе су се највише истицали злочинци Милан Козина из околине Чапљине, Винко Приморац из западне Херцеговине, Тони Рајић из Мостара, Ахмед Макитан из Љубљенице код Стоца, Звонимир Бјелаш звани Црвенкапица, Иван Медић звани Поскок, Един Буљубашић, Хасан Топоран, из Благаја, Недељко Неђо Милићевић звани Шапа из Габеле, Илија Мустапић из Габеле и други", напомиње Бокић.

У злодјелима над српским затвореницима учествовале су и младе жене обучене у униформе ХОС-а , међу којима су Емина Омерагић, сестре Гордана и Марина Грубишић и друге Болићу непознате женске особе.

Прва која је доведена у овај казамат, 5. маја 1992. године када је и отворен, била је Олга Драшко, љекар из Чапљине, која је међу првим проговорила и прозвала оне којима треба да се суди, онима којима рука није задрхтала ни пред бијелим љекарским мантилом.

Међу многобројним затвореним и мученим Србима била је и цијела породица Радојке Жуже, а заједничко свима је да ужас који су у логору доживљели не могу да забораве.

Логор "Дретељ" био је смјештен у објекту ранијег складишта горива ЈНА и одмах је прилагођен новонасталим потребама, преуређен је и ограђен бодљикавом жицом. Многи од затвореника у логору убијени су на најсвирепији начин, док је један број њих, због задобијених повреда, преминуо након изласка из овог казамата.

Жене, дјевојке и старице силоване су и малтретиране, гашене су им цигарете по голом тијелу, тукли су их пендрецима, а затим би им забадали игле под нокте и пријетили им клањем.

Логор "Дретељ" био је активан од почетка маја 1992. године до 18. августа исте године, нако чега су сви логораши депортовани и премјештени у друге војне затворе ХВО-а у Мостару и Грабовину код Чапљине.

У логору "Дретељ" противправно је било заточено око 200 цивила српске националноси од чега 71 жена. МУП Српске је 2005. године Тужилаштву БиХ поднио извјештај о злочинима у Дретељу против 42 лица, а након неког времена списак је допуњен са још 27 осумњичених.

Због злочина над Србима у логору "Дретељ" Врховни суд Норвешке осудио је Мирсада Репка на осам година затвора, док је Ахмета Макитана, који је 1992. године био чувар у логору "Дретељ", Врховни суд Шведске осудио на пет година затвора због злочина над српским цивилима.

Тужилаштво БиХ прије неколико дана подигло је оптужницу против Ивана Зеленике, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марине Грубишић-Фејзић, која их терети за злочин против човјечности почињен над српским цивилима у логору Дретељ 1992. године.

Тужилаштво их терети да су од маја до августа 1992. године као припадници ХОС-а, односно лица која су била команданти и стражари у логору Дретељ, заједно са другим лицима починили злочине против човјечности над жртвама српске националности. Оптужени се терете за ратне злочине над више стотина жртава, углавном цивилног српског становништва са подручја општина Мостар, Љубушки, Чапљина, Столац и других мјеста.

Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ ухапсили су 22. фебруара Срећка Херцега (44) и Ивана Медића (60) из Љубушког, Марину Грубишић-Фејзић (45) из Чапљине и Ивана Зеленику (59) из Јаре, осумњичене за ратни злочин над Србима у логору "Дретељ" у Чапљини.

Приредила: Милосава СУПИЋ

Извор: