БЕЗГРАНИЧНА ЗЛОСТАВЉАЊА СРБА У ДРЕТЕЉУ

Бивши логораш у Дретељу Илија Домазет рекао је да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ. На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала је исказе два свједока који због лошег здравственог стања нису у могућности да свједоче пред Судом БиХ. 

 

Илија Домазет, који је исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао је да је у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Војну амбуланту, па затим у Дретељ. 

Како се наводи у исказу који је прочитан на рочишту, у војној амбуланти све затворенике је саслушавао Иван Зеленика, који их је притом ударао гуменим пендреком. 

"Одмах је наредио да се скинемо голи и тад је почео да удара. Када се уморио, позвао је своје људе који су наставили да нас батинају", стоји у Домазетовом исказу. 

Он је Тужилаштву БиХ испричао да је сутрадан одведен у логор Дретељ, гдје је остао двије седмице. 

Како је рекао, у логору су сви затвореници добијали батине сваки дан, наглашавајући да су их припадници ХОС-а тукли сваки дан и ноћ. 

"У Дретељ сам ушао као здрав човјек са 98 килограма, црне косе и доброг здравственог стања. За двије недјеље, ја сам осиједио, изгубио више од 30 килограма, а здравље ми више никада није било добро", рекао је Домазет. 

Испричао је да су затвореници у Дретељу живјели у веома лошим условима, те да су, осим свакодневних батина, затворенике тјерали да прогутају упаљену цигарету, као и да блеје као овце, те да пасу траву. 

"Ништа од свега овога није било страшно као батине које смо добијали. Туку те до изнемоглости. Дању, ноћу. Или су изводили из хангара па бију појединачно, или њих неколико улети међу затворенике и тад настаје масакр", објаснио је Домазет. 

У прочитаном исказу, Домазет је навео и да од стражара никога није познавао, осим што зна да је управник Дретеља био Срећко Херцег, који тада није имао више од 28 година. 

Херцег је оптужен заједно са Зелеником, Едибом Буљубашићем, Иваном Медићем и Марином Грубишић-Фејзић за злочине над заточеним цивилима српске националности почињене 1992. године у Дретељу. 

Према оптужници, Зеленика је бивши официр ХОС-а, Херцег командант Дретеља, Буљубашић замјеник команданта касарне у Дретељу, док су Медић и Грубишић-Фејзић бивши стражари. 

У наставку рочишта прочитан је и исказ Славка Бојанића дат Тужилаштву БиХ у августу 2010. године. 

Како је наведено у исказу, Бојанић је у Дретељу био затворен у јулу 1992. године, одакле је доведен из војне амбуланте у Мостару. 

Према Бојанићевом исказу, осим свакодневних батина, стражари су ноћу улазили у хангар и тјерали затворенике да орално задовољавају једни друге. 

Како је рекао, једном је у хангар дошла и извјесна Марина, која је била стражар, и са собом довела пса. 

"Сви затвореници у хангару морали су да лижу пса испод репа, а неки су чак морали и да стављају псећи полни орган у уста”, навео је Бојанић у изјави, те додао да је управник затвора био Херцег, док је Буљубашић био вјероватно његов замјеник. 

У исказу датом Тужилаштву БиХ, Бојанић је рекао и да су током његовог боравка у Дретељу од батина умрла два лица. 

Наставак суђења заказан је за 12. новембар, када ће Тужилаштво БиХ извођењем материјалних доказа завршити са доказним поступком. 

 

Извор: