Храмовна слава цркве Светог Георгија великомученика у Грубишном Пољу

Народно весеље након 20 година

Драго ми је да смо једни другима пружили руку помирења и пријатељства те да ћемо једни друге подржавати, какав је ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз које смо пролазили у прошлости, рекао је јереј Миломир Гвојић

Милорад Трбојевић чувао је шљивовицу испечену пре тридесет година за свадбу своје ћерке Светлане, али је боце отпечатио прошле недеље, уочи храмске славе цркве Светог Георгија великомученика.

Имао је за то добар разлог: у недјељу, 6. маја, на Ђурђевдан, први пут након 21 године, из црквеног дворишта заорила се музика, заиграло коло и запевале неке драге пјесме - одржан је крам. Наздрављало се том старом ракијом од билогорских шљива у част мира, коначне обнове традиције по којој је Грубишно Поље надалеко било чувено и вере да се лудило међу људима више никада неће поновити. То је на уму имао и парох грубишнопољски, јереј Миломир Гвојић, када је на крам осим верника позвао и све људе добре воље.Захвалио се представницима Вијећа српске националне мањине градова и општина Бјеловарско-билогорске жупаније, градоначелнику Грубишног Поља Златку Мађеруху и његовим замјеницима који су поделили молитвено славље.

- Поред светог Јована и светог Николе, свети Георгије, који је био заштитник сточара, један је од највећих православних светитеља и крсних слава. Обичај је био да се након литургије организује народно весеље, па сам одлучио обновити традицију. Драго ми је да смо једни другима пружили руку помирења и пријатељства те да ћемо једни друге подржавати, какав је ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз које смо пролазили у прошлости - рекао је јереј Гвојић.

Један од оних који су били на задњем предратном краму, маја 1990. године, је Илија Мандарић. Каже нам да ништа није указивало на то да више од двадесет година у црквеном дворишту неће бити песме и плеса.

- Није то било славље само за православне вернике и Србе, овде су долазили и Хрвати, Мађари, Роми и сви остали, баш као што смо и ми у септембру пребацили на проштење, марињо, традиционалну светковину у жупној цркви у Грубишном Пољу - објашњава Мандарић .

Осамдесетдвогодишњи Обрад Максимовић није могао сакрити задовољство због крама. Захвалио је Богу на здрављу, а онда шеретски засукао сиједе бркове и присетио се како је то било некада, па и оне предратне године, када се из дворишта задњи пут ширио мирис роштиља и печења.

- Их, аута је било до центра паркираних, а јагањаца нисмо могли пребројати.Онда нестало људи, па нестало и весеља - каже сјетно Максимовић.

Горан Газдек

Извор: novossti