Европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно
Хрватски политички врх, обиљежио је европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима - Србима увреде, дипломатским представницима и свјетској јавности “рог под свијећу”
Пише: Милан Басташић
Уз објашњење како се ради о цивилизацијској и историјској вриједности (на коју их је подсјетила Европа), хрватски званичници кажу да су послије седамдесет година дошли на јаму Јазовку на Жумберку, гдје су партизани по доласку у Загреб 1945 побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Рачунајући да би ово требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора, изостављено је да су ту побијени заробљени усташе приликом напада партизана на Крашић.
За јавност је то на Јазовки много година био једини злочин партизана. Прича о рањеницима је новијег датума.
Најприје се ишло комеморирати на Јазовку иако се на Јадовну, масовни, двјесто пута већи, монструозни злочин хрватских усташа, догодио пет година раније од Јазовке.
„Важан је први дојам, он има своје значење и код дипломата“ - смислили су, можда прође. Уз вијест на сајту Радио Слободна Европа постављене су и двије фотографије на којима се не види, а за вјеровати је, да је била одабрана и пригодна иконографија. Кад се спомињу стратишта, а позива се на историографију онда се треба држати одређених принципа. Догађај на Јазовки и на Јадовну није исти и нема никаквих изједначујућих параметара, посебно када се указује на потребу пијетета према жртви. У историји своје мјесто имају узроци, посљедице и "возни ред" догађања, што хрватска агресија на истину и ревизију истине систематски занемарује и избацује из сваког контекста. Пише у објављеној репортажи да је та комеморативна скупина била и на Јадовну, али фотографије од тамо нема.
Већ сам редослијед посјета стратиштима и однос према локалитету Јадовно, велика је и разложна увреда за потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно - Паг.
Ако је некоме одговарало присуство „бојовног“ дијела комеморативног скупа у лику министра хрватских ратних ветерана и уз њега заповједника хрватске копнене војске, за нас Србе, потомке жртава, то је увреда и поступак за жаљење у име жртава.
Заборавило се да су жртве у оно вријеме убијане од службених униформисаних особа и са оруђима и оружјем хрватске државне власти. Да цинизам буде већи, присутни министар ратних ветерана и генерал бојник хрватске војске, који су своје позиције добили заслугама у грађанском рату на подручју Хрватске, по дјелима ратника које су предводили, нису ништа мање милитантни од оних милитаната на Јадовну и Јазовки.
Тај цинизам, ми многобројни потомци жртава Јадовна и многих других стратишта из времена НДХ, доживљавамо као тешку и свјесну увреду организатора ове комеморације. Ништа мања увреда нанешена је свједоцима и потомцима неколико хиљада, на разне начине усмрћених и више стотина хиљада бруталним поступцима протјераних и до темеља опљачканих Срба у грађанском рату на овим подручјима 1991. до 1995 године. Дакако, од ништа мање милитантне хрватске војске од напред споменутих војски 1941. и 1945 године.
Сад ће нетко из позваних и непозваних институција Хрватске, ноншалантно као Иво Јосиповић, рећи како је ово „залијевање“ и жеља да из тих стратишта поново никне сјеме новог зла. То је само дрско и неумјесно одбијање одговорности хрватског државног врха за несретну прошлост Хрватске и у њој Срба у двадесетом вијеку.
Нађите снаге и одговорности па одговорите на питање: ЗАШТО СУ НАМ ПРИПАДНИЦИ ХРВАТСКОГ НАРОДА ТО УЧИНИЛИ и само потврдите да су то заиста и опетовано учинили. Јер то је једини пут ка помирењу. Све остало је, као и ово непримјерено комеморирање, само одлагање покушајима заташкавања и умањења истине што је како знате и видите незахвалан посао.
Цјелоупна хрватска агресија на истину у познатим догађањима је донекле разумљива. Геноцид, звјерства, број стратишта и жртава су толики и такви да их је тешко признати, а једина вам је, на кратак рок, нада да тако нешто свијет заиста не може схватити и у таква недјела повјеровати. На свом фејсбук профилу, предсједник Хрватске је поводом актуелног датума сјећања на жртве, написао:
"Повијест не можемо мијењати, али из ње морамо учити ".
Лијепо речено, а изјава је врло храбра, јер аутор врло добро зна шта дјеца из усвојених, званичних уџбеника, посебно историје, уче.
У контексту учења из повијести, морам споменути једну од већег броја "повијесних истина" хрватског предсједника. Ону приликом уласка Хрватске у ЕУ: „Најмасовнији, најјачи антифашистички покрет у поробљеној Европи, био је отпор хрватског народа!
Рече то предсједник Хрватске, а да се није ни загрцнуо а камоли поцрвенио, знајући голу истину.
Ја бих лагао кад би на то било шта друго рекао осим да се ради о голој лажи. Зна Предсједник Хрватске врло добро да су се диљем НДХ, послије неколико десетака хиљада масакрираних Срба од априла 1941. године, 27. јула даљем планираном и организованом покољу Срба од државе Хрватске, организовано супротставили Срби Лике и Дрвара.
Тај присиљени отпор снажно је растао и остао једнонационалан, српски, уз часне и готово занемариве изнимке све до друге половине 1943. године. Тако је било и у Херцеговини и у Босни. Е, па наздравље Предсједниче Хрватске о вашем и хрватском учењу из историје.
Без обзира на све у историји знано и познато, Предсједник хрватског Сабора, код Јазовке лансира идеју: „Комеморација попут данашње требала би постати традиционална и то за све жртве тоталитарних режима! Након тога, онај из грађанског рата произашао бојовник, министар и шеф Владиног повјеренства на комеморацији каже: „Јазовка и Јадовно су два симбола која су добоко дијелила Републику Хрватску свих ових година. Ми их желимо обиљежити са једне повијесне, хуманитарне стране, а даље су послови Државног одвјетништва и полиције!“
Кад човјек све сабере, сви се тамо сложише да се џелати, хрватски плаћени крвави работници и њихове жртве, међу њима далеко најмасовније српске - изједначе. Познати рецепт тоталитаристе Фрање Туђмана. С правом морам рећи да та срамотна и безобзирна идеја службене хрватске, дубоко вријеђа све жртве злочина тоталитарне НДХ и њезине милитантне војске – усташа. Што се тиче Јадовна и Јазовке (извињавам се службеном ставу хрватског врха на комеморацијама што сад ставих за разлику од њих Јадовно испред Јазовке!) као симбола дубоке подјеле републике Хрватске "свих ових година", нејасно је којих година, које и чије дубоке подјеле. Па то грозно, без примјера у свијету по свирепости, прво масовно стратиште невиних српских и јеврејских цивила, уствари систем усташких логора смрти, назван "Јадовно", изашао је из анонимности за популацију Хрватске, бивше Југославије и свијета, тек 2007 године, изласком на свјетло дана двотомне књиге "Јадовно" Др Ђуре Затезала. Недуго иза тога, основано је и Удружење грађана "Јадовно 41", удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић - Јадовно - Паг, са сједиштем у Бањалуци. На иницијативу овог удружења а у сарадњи са СНВ из Хрватске и Епархијом горњокарловачком, организован је јуна месеца 2010, први комеморативни скуп и парастос жртвама тога система логора НДХ уз учешће великог броја потомака и поштовалаца Јадовничких жртава. Том приликом, 24 јун је установљен као „ Дан сјећања на Јадовно 1941.“. На острву Пагу, обновљена је раније разбијена Спомен плоча која је већ сутрадан поново разбијена. Удружење је 2011 године, организовало Прву међународну конференцију о "Јадовну 1941."и други комеморативни скуп код Шаранове јаме уз међународно учешће и молитвено сјећање на жртве. Том приликом је уз значајан ангажман удружења, обновљен код Шаранове јаме, споменик жртвама уништен у протеклом рату. Наредне, 2012 године после парастоса и комеморативног скупа код Шаранове јаме, близу тристо поштовалаца жртава, понијело је Часни и освештени крст на мјесто логора Јадовно, око осам километара од Шаранове јаме где су га поставили,а православни свештеник га освештао. Комеморацији је, као и ранијих година, присуствовало око двије хиљаде људи. На свим комеморацијама, учествовао је државни врх Републике Хрватске, а 2010 године и сам Предсједник Републике.
Већ 2012 године, осјетиле су се неке негативне реакције и негодовање хрватских званичника. Оне су отворено испољене на овогодишњој комеморацији, у отежавању настојања Удружења да се као и ранијих година служи парастос и комеморира уз присуство потомака и поштовалаца жртава из Србије и Српске.
На граничном прелазу Личко Петрово село, учињене су озбиљне сметње потомцима и поштоваоцима жртава који су долазили из Србије и Српске, да уопште уђу на подручје Хрватске, oдакле их је, а то је ноторна чињеница, највећи број протјеран током протеклог рата. Ограничен је и отежан одлазак већем броју потомака да посјете мјесто логора у ували Слана на Пагу и присуствују откривању по трећи пута постављене Спомен плоче. Успут речено, и ова Спомен плоча је, опет након свега неколико дана, поново нестала. До данас, одржан је у регији већи број предавања и презентација о Госпићкој групи логора а постављена је и изложбена поставка "Моје Јадовно".
Дакле очито је да Јадовно није могло бити разлог дубоких подјела Републике Хрватске свих ови година, јер је оно било у анонимности свих седамдесет година, а зна се и зашто.
Ако је нешто, некога или неке стране дијелило, онда је то био Јасеновац велико стратиште најприје невиних српских, а онда Јеврејских и Ромских цивила и читавих породица.
Јасеновачки се комплекс логора, све до краја шездесетих, уз све покушаје и конкретне поступке хрватских па и југославенских власти да се "запусти“, није успио сакрити.
Са комплексом логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, првим ликвидационим центром НДХ, и претечом Јасеновца, било је оштро, лакше и у томе се успјевало, све до 2010.
И сад су се, евидентно је, хрватски врх и одређене институције, узнемириле ради објелодањивања још једног хомо сапиенсу непојмљивог масовног злодјела хрватског хомосапиенса. Узнемирена господо, уздржите се од чињења прикривених а однедавно и отворених сметњи комеморирању потомака жртава својим мучки убијеним члановима породица.
То је уосталом и њихово елементарно људско и цивилизацијско право.
О Јадовну се у последње четири године, на читавој нашој планети много сазнало. Надајмо се да ће тој истини придонијети и истраживања, најављена на комеморацијама које су предмет овог чланка. На крају треба рећи, да је непримјерено да у присуству хрватског врха, на оваквим жалосним мјестима, неки „лијеви Перо“, па био он и члан предсједништва САБХ, одређује тко смије, а тко не смије, овдје, ондје или са стране, од потомака невиних жртава долазити на непримјерена стратишта, те непримјерене гробнице, као што су крашке јаме око Јадовна.
Др. сци. мед. Милан Басташић, 26. августа 2013.
Предсједник Завичајног удружења "Билогора"
Везане вијести:
Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.
Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ
Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу
Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац
БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА