БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА
/Приредио: Дарко Терзић/
Хрватска - Срби - оптужнице
Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послије 20 година напокон може да посјети своје имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватској, након што га је Жупанијски суд у Бјеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великој Ператовици
БЕОГРАД, 26. ЈАНУАРА /СРНА/ - Милан Басташић, пуковник у пензији и једини преживјели јасеновачки логораш-дијете из западне Славоније, каже за Срну да је правда увијек достижна, а доказ је и то што је послије 20 година проживљавања срамних оптужби Жупанијски суд у Бјеловару обуставио поступак против њега.
"Био сам под сумњом да сам управо ја основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великој Ператовици, у тамошњој школи. Међутим, у то вријеме ја на Билогори нисам био. Грубишно Поље напустио сам 15. августа 1991. године мојим колима и отишао сам у Босну", подсјећа Басташић, коме су усташе почетком 1941. године убиле оца и брата, бацивши их у јаме стратишта Јадовно.
Он истиче да, на његову двадесетогодишњу несрећу и немир, ове лажне оптужбе нико није провјеравао. Оптужница против њега повучена је тек недавно пошто се изјава једног од свједока показала неистинитом.
"Слабо се разумијем у право, али мислио сам да и у њему мора бити етике и професионалне и моралне одговорности, као у мојој струци. Очекивао сам да се установи истина. Нажалост, то се није догодило. Умјесто да се за двадесет година установе лажи и одбаце лажна свједочења, морао сам ја да доказујем своју невиност. Све моје комшије и знанци, добронамјерни и они који су то, ко зна зашто, престали бити, знали су да ја тамо нисам био и да нисам у стању да тако нешто учиним", каже Басташић.
Он наводи да је током "спорног периода" сачувао све рачуне пансиона, паркиралишта, љекарских третмана, телефонских разговора и, коначно, пријаву Црвеном крсту Смедерево. Све то је фотокопирао и предао свом адвокату.
"У поступку који сам покренуо да ми се суди у Окружном суду за ратне злочине у Београду, по хрватској оптужници и уз присуство правосуђа Хрватске, дошло је до сарадње судова из Бјеловара и Београда. Резултат је да је тужилаштво у Бјеловару предложило суду да се поступак обуставља. Испоставило се да је свједочење неког несрећника тамошњих догађања било неистинито! Дакле, двадесет година недоличних клевета и мога трпљења у правној немоћи због једног лажног свједока!", додаје Басташић.
Он сматра да су, уз сву аргументацију коју је његов адвокат презентовао, сигурно и нови људи у жупанијском тужилаштву и суду у Бјеловару поштовали професионалну етику и одговорност.
"Временом, дошла је аболиција, па је број оптужених Срба сведен од више стотина на неких 180, онда на 54, па на 25, али увијек сам ја био први осумњичени. Према томе, редукција броја оптужница је постојала и она је говорила о њиховој накарадности", наводи Басташић, који очекује да ће бити још обустављених поступака.
Милан Басташић подсјећа да су се почетком деведесетих година прошлог вијека на Билогорском подручју у јавним средствима информисања одједном појавили "четници - они који кољу све што је хрватско", иако на том подручју никад нико није видио четника.
"У Хрватску се доводи екстремна хрватско-усташка емиграција и некритички се објеручке прихвата. О усташама, о некаквој њиховој пријетњи некоме - нема ни ријечи, иако су овдје прије само педесет година поклали 2 694 Србина. У Грубишном Пољу и Билогори у непосредном терору, затим у Јасеновцу, Сиску и Јастребарском од 1941. до 1945. усташе су на разне начине усмртиле 318-оро дјеце млађе од 14 година, од чега их је 60,3 одсто било предшколског узраста", каже Басташић.
Он истиче да су му, изузимајући све оно што је проживљавао, одузета не само основна, него сва људска права! "Најприје ми је одузето право на живот. Одузето ми је право да станујем у своме дому, морао сам оставити сву непокретну и покретну имовину која је била искључиво моје власништво. Остао сам у трену без свега што сам од предака наслиједио и што сам створио за 41 годину поштеног радног стажа. Одузета су ми сва стечена права, одузета ми је слобода кретања у држави на чијем простору сам рођен, поштено живио и радио 60 година. Одузето ми је више од двадесет година живота", закључује Басташић.
Он наглашава да је два пута минирана његова нова лијепа кућа коју је саградио на очевини и на којој је урађена фасада 1989. године, питајући да ли је и та кућа била нешто крива?
"Био би ред да ми власт доведе кућу бар приближно у првобитно стање. Сачувао сам углавном сва новинарска `олајавања` гдје вријеђају моје достојанство, поштење, људску доброту и професионалну етику и сусретљивост према свакоме. Има, дакле, доста за наплату, али пуно тога не може се платити. Не желим никога удостојити молбом или захјевом за извињење. На које се то односи, они знају", наглашава Басташић.
Он додаје да контактира са представницима Срба из других крајева Хрватске и Крајине, који су на исти или сличан начин прошли у протеклом рату.
"Ми имамо Завичајно удружење `Билогора`, које је учлањено у Асоцијацију избјегличких удружења и клубова из Хрватске. На том нивоу води се, да тако кажем, `генерална политика` избјеглица и прогнаника Срба из Хрватске. Једна од акција која је сада у току јесте потписивање петиције за враћање имовинских и стечених права Србима из Хрватске, прије њеног уласка у ЕУ. Ту је и незаобилазни `Веритас`, који прикупља, сређује, презентује, употребљава, чува и бдије над базом, углавном, трагичних података о новијој историји Срба из Хрватске", додаје Басташић.
Каже да ће, чим среди неке
неодложне здравствене проблеме, одмах својој кући.
"Не обазирем се на ситна
подбадања добронамјерних: `Иде доктор тестирати правну државу`",
додаје Милан Басташић./крај/да /фото/
Везане вијести:
Геноцид над Србима у Хрватској почео "Откосом" новембра 1991.
Публикације - Др Милан Басташић, Билогора и Грубишно Поље 1941.-1991.
Билогора и Грубишно Поље 1941.-1991. - промоција књиге
РТРС | 09.02.2010 | Емисија "Некад било"
Још једна књига сведочења о злочинима над Србима
Помен жртвама Јасеновца - 2009.
У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,"Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991."