Годишњица страдања Срба, Јевреја и Рома на Гаравицама код Бихаћа
Стратиште Гаравице
Завичајно удружење Уна позива Вас на традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома Бихаћа и бихаћког краја у Другом свјетском рату
ГАРАВИЦЕ 2015
Традиционални помен одржаће се на Гаравицама, поред магистралног пута, 3 километра од центра Бихаћа према Плитвичким Језерима, 09. августа 2015. године у 11 часова.
Програм обиљежавања:
Почетак: 11.00 часова
Хор КУД ''14. фебруар'' из Бања Луке извешће пригодне пјесме и рецитације
Кратки час историје – сјећање преживјелих
Парастос и бесједа Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија
Јеврејска молитва и пригодни говор Рабина
Ромска молитва и пригодни говор свештеника
Обраћање гостију
Обраћање организатора
Обилазак хумки, паљење свијећа и полагање цвијећа
Организован је бесплатан превоз из Бања Луке, 09. августа 2015. године у 07.00 часова са старе аутобуске станице. Заинтересовани путници могу се пријавити на тел. 065/871-559, контакт особа Бошко Кантар, предсједник ИО Удружења.
Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније, Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и све медије, са основним циљем да након 74 године од почињеног злочина, одамо помен како гаравичке жртве и заслужују са поруком
ДА СЕ НИКАДА НИКОМЕ ГАРАВИЦЕ НЕ ПОНОВЕ!
На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, које су за неколико мјесеци крвници напунили лешевима Срба, Јевреја и Рома. Тачан број настрадалих никад није утврђен.
Према британским (независним) изворима, на Гаравицама је за само три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.
Истраживачи тврде да постоје бројни подаци да овдје постоје масовне гробнице у које су људи закопавани живи у усправном положају, а затим посипани кречом и земљом.
Убијања је било сваког дана, на сваком мјесту. Људи су живи спаљивани у црквама, кућама, шталама, бацани у јаме и бездане, а већина жртава је довучена у затвор у Бихаћку кулу гдје су пребијани, а затим полуживи одвожени на стратишта којих је на подручју Бихаћа било четрдесетак. Највећи број је скончао на Гаравицама. На Гаравицама се догодио покољ и велики покољ. Велики покољ се догодио од 28. јула до 01. августа 1941. године када је убијено око 10.000 цивила. По великом покољу су у тим временима рачунало вријеме, јер се говорило – ''то је било по великом покољу на толико и толико дана…''.
Сам град Бихаћ у то вријеме није могао да има толико становника колико је на Гаравицама побијено људи. На Гаравицама је 27. јула 1949. године постављен скроман споменик на којем је писало ''Народ Среза и града Бихаћа подиже овај споменик као трајну успомену на 12.000 невиних, звијерских убијених Срба од усташких зликоваца у времену јуна 1941. године, до септембра 1941. године. Нека је слава и трајна успомена палим жртвама''.
У периоду 1960-1980. године, бихаћка општина доноси одлуку и Гаравице уређује као ''Споменик парк жртвама фашистичког терора''. Просторно, архитектонско и умјетничко рјешење израдио је Богдан Богдановић из Београда. Овај споменик је откривен 1981. године, а састојао се од великог броја скулптура израђених од камена ''бихацита''. На улазу у спомен подручје 1986. године поставља се камена громада обликована од стране Владе Херељенића из Загреба на којој више није писало Срба, већ жртава. Споменик који је био подигнут 1949. године уклоњен је и постављен у близини злогласне Бихаћке куле. У посљедњем рату знатно је оштећен. Прије две године поново је демонтиран и одвезен на спомен подручје гдје у таквом стању пропада у шибљу и трави.
Везане вијести:
ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА
Гаравице: Традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома