O Jasenovcu se znaju sve činjenice, ostalo su interpretacije

Ћирилица
Istoričar Dragan Cvetković, viši kustos Muzeja žrtava genocida u Beogradu, kaže za “Blic” da je pitanje Jasenovca istraženo što se tiče činjenica i “da tu manje-više nema nepoznanica, ali da se postavlja pitanje interpretacija tih činjenica”.

- Interpretacija tih činjenica je posledica lične odgovornosti ili neodgovornosti pojedinaca, pa i istoričara među njima. Ono što je nesporno je da je to svakako najveći i najbrutalniji logor u jugoistočnoj Evropi, te je kao takav postao paradigma stradanja u Jugoslaviji - objašnjava istoričar Cvetković.

On podseća da je objavljeno preko 3.000 naslova, od kojih se u značajnom broju obrađuje i pitanje proboja, kada su se sami logoraši oslobodili. Proboj se obeležava svake godine 22. aprila.

Kako gledate na izvinjenje predsednika Hrvatske Ive Josipovića?

- Izvinjenja su dobar put za ponovno uspostavljanje narušenih odnosa među narodima na prostoru bivše Jugoslavije i svakako su potrebna radi budućnosti svih nas na ovim prostorima. Ali se bojim da ona žrtvama ništa ne znače. Preživelima i rodbini žrtava svakako znače, ako su iskrena.

Zašto u Srbiji taj događaj nije značajnije obeležen?

- Ovaj događaj se obeležava već 17 godina, prvo kao Dan Muzeja, od 1999. ga je i SPC uvrstila u svoj kalendar praznika, a od prošle godine je i zvanični državni praznik. Prošle godine je potpredsednik Vlade govorio na obeležavanju ovog događaja, ove gradonačelnik Beograda uz prisustvo predstavnika Vlade, udruženja bivših logoraša, ambasada, predstavnika Muzeja žrtava genocida.

Broj žrtava u Jasenovcu često je bio korišćen u političkim obračunima i raspirivanju mržnje. Šta kaže istorijska nauka?

- Oko broja žrtava Jasenovca vode se polemike već 67 godina. Država je propustila priliku da posle rata popisom utvrdi tačan ili približno tačan broj stradalih, što je otvorilo prostor manipulacijama i nagađanjima, licitiranjima sa brojem stradalih koja su se kretala od 20.000 do 30.000, pa do preko milion stradalih. Nažalost, i pojedini istoričari su učestvovali u stvaranju tih manipulacija. Sada, posle toliko vremena, mi se trudimo, u skladu sa svojim mogućnostima, da dođemo do približno objektivnog broja stradalih u logoru. Koliko je meni poznato, kolege iz Spomen-područja Jasenovac su personalnom identifikaciom došli do broja od oko 80.000 i nastavljaju s radom. Mi u Muzeju imamo podatke od oko 88.000 stradalih i idemo dalje. Dakle, sigurno nema manje stradalih od ovih brojeva. Dokle ćemo stići, videćemo. To je spor i dugotrajan proces koji zahteva dosta rada i vremena.

Koja je vaša procena?
 
- Moja procena je, na osnovu do sada raspoloživih podataka i demografskih analiza, da se broj stradalih kreće između 122.000 i 130.000. Da li sam u pravu, to će vreme pokazati. Ono što znamo, to je da Srbi čine 63 odsto stradalih. Jevreji i Romi najveće su žrtve logora jer među stradalima učestvuju sa po 14 do 15 odsto, a u populaciji NDH ih je bilo 0,5 odsto. S druge strane, postoji problem da se Jasenovac poistovećuje sa ukupnim stradanjem Srba u NDH, ali treba imati u vidu da je u njemu život izgubilo samo 23 odsto svih Srba civila i da je od svih Srba civila iz NDH u svim logorima stradalo 30 odsto. Ostali su život izgubili na raznim stratištima, najčešće u selima u kojima su živeli ili u neposrednoj blizini.

Neke vaše kolege tvrde da je Jasenovac postao unutrašnje pitanje Hrvatske, s kojim Srbija nema veze. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

- Nažalost, nisam upoznat sa takvim izjavama nekog od ovdašnjih istoričara. Smatram da mi u Srbiji, kao matici srpskog naroda, imamo svako pravo da se bavimo tim pitanjem, tim pre što je ono deo pitanja opšteg stradanja stanovništva Jugoslavije koja je kao celina postojala u tom periodu.

Извор: blic