I Srbi brišu Jasenovac (1): Kradu nam i sećanja!
Da li sadašnja Srbija i njena demokratska vlast, a zbog građenja novih dobrosusedskih odnosa, ne samo da prećutkuje, već pravi i strategiju za brisanje najtragičnijeg dela sopstvene istorije? Gura li u zaborav zločine Hrvata u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima, a zbog oživljavanja propale koncepcije bratstva, jedinstva u bivšoj SFR Jugoslaviji - pitanja su koja ovih smutnih dana postaju sve aktuelnija.
Naročito su aktuelizovana posle istupa predsednice hrvatske vlade Jadranke Kosor i njenog idolopoklonstva pred onim Hrvatima koji su zbog ponovljenih zločina nad Srbima osetili međunarodno kažnjavanje.
Kontrolisane posete
Nije nepoznato koliko je Srbija u prošlosti bila zarobljenik prikrivanja tuđih zločina. Takođe, poznato je koliko su srpske komunističke vlasti bile privržene toj ideji, ali nije jasno zašto to i danas čine demokratske vlasti od 2001.godine. Da stvar bude još poražavajućija, sadašnja Srbija, tvrde oponenti, čak je razradila komunističku strategiju čuvanja tajni tuđih zločina nad sopstvenim narodom. A u slučajevima i kada se moraju pominjati ti zločini, upotrebljava se i danas "usvojena" posebna terminologija koja ima zadatak da čuva "nacionalni ponos" zločinačkog naroda, koji nam je posle postao i brat. Tada je vladalo nametnuto pravilo, a i sada vlada, da se ne sme nigde govoriti, recimo, "hrvatski zločinci", već "otpadnici" jednog naroda, njegovi izrodi.
U skladu sa tom teorijom, dvadesetak godina nakon Drugog svetskog rata
Jasenovac se nije posećivao, u školama se samo uzgred pominjao. Tek, nakon
političke odluke o izgradnji Bogdanovićevog spomenika u vidu "cveta
ljubavi" počele su kontrolisane posete tom najvećem srpskom stratištu koje
ni po čemu ni danas ne podseća na najstravičnije zločine u istoriji postojanja
ljudskog roda. E, i te linije i autobusi koji vode ka tom stratištu danas se
ukidaju.
Pristajući na nepodnošljivo licemerstvo, tadašnji srpski političari pristali su da se jasenovački logor zbriše sa lica zemlje. U skladu sa unakaženom politikom o prikrivanju takvog zločina u Jasenovcu sve je sravnjeno sa zemljom. Iako Jasenovac nije bio najveći logor u Evropi, ali jeste bio najsuroviji i najbezočniji u celom svetu, posle oslobođenja u njemu su pažljivo srušena sva mučilišta, uklonjen svaki komad cigle, a brojne jame koje i danas nisu otvarane bile su dodatno prekrivene betonom i slojevima zemlje. Tako, pristajući na uklanjanje tragova hrvatskih projektovanih zločina, po mišljenju mnogih istoričara i analitičara, srpske vlasti izvršile su drugi put zločin nad sopstvenim, a tada ubijenim narodom.
Ove optužbe naročito su oživele nakon inicijative Udruženja logoraša iz NDH o formiranju Muzeja genocida na Starom sajmištu u Beogradu, u zgradi gde se nalazio logor od 1941. do 1944. godine. Optužujućeg mišljenja je i 78-godišnja beogradska penzionerka Smilja Tišma, koja je kao devetogodišnja devojčica sa dve mlađe sestre i bratom stigla početkom maja u Jasenovac, prošla logore Bjelovara, Stare Gradiške, Siska i Jastrebarskog, a preživela sve te strahote zahvaljujući jednoj hrvatskoj porodici.
- Dosadašnji srpski nepodnošljivi zaborav jasenovačkih najstravičnijih zločina daje nam za pravo da verujemo u postojanje plana za potiskivanje iz sećanja tih zločina. Zbog toga na predlog Jaše Almulija pokrenuta je inicijativa za osnivanje Muzeja genocida koji bi bio brana tom nesrećnom urođenom "zaturanju" naše najtragičnije prošlosti - počinje priču Smilja Tišma.
Inače, Udruženje logoraša osnovano je 2003. godine i nije nastavljač one asocijacije iz šezdesetih godina 20. veka koje je u stvari imalo zadatak minimiziranje tih zločina. Od tada ono neprestano pokušava da otrgne od zaborava sve logore "jasenovačkog sistema sabirnih centara za uništavanje triju naroda".
- Od 2001. godine ova demokratska vlast Srbije ne krije alergičnost pri pominjanju Jasenovca. Činila je to i vlada Vojislava Košunice, što potvrđuje kontinuitet te srpske unakažene spoljne politike. Čini to i predsednik Boris Tadić, koji nikada nije hteo da nas primi. Nikada nam nije ni njegov kabinet pismeno odgovorio. Jedino nam je otpisala državna Komisija za spomenike i promenu naziva ulica, drsko i sa puno nepodnošljive ironije obavestivši nas kako su ukinute hrvatske vize, "pa svako može da poseti Jasenovac i zapali sveću". Ovaj užasni cinizam državne vlasti povredio je sve one ubijene u Jasenovcu, svu našu preklanu decu, sve bačene žive u užarene peći, sve one ubijene maljevima - vidno potresena pričala je Smilja.
A da je reč o konceptu spoljne srpske neshvatljive politike, Smilja Tišma navodi primer ponašanja skupštine Beograda i njegovog gradonačelnika.
- Gradonačelnik Dragan Đilas ne samo što ne želi da
nas primi već je Udruženju logoraša ukinuo svaku vrstu pomoći. Od prošle godine
skupština Beograda ukinula nam je i autobus za posete Jasenovcu, što nije
činila ni ondašnja Titova Jugoslavija.
A da sve demokratske vlade Srbije od 2000. godine ili imaju nalog od nekog
moćnog brata ili sopstveni program otimanja uspomena na najveći pokolj Srba,
pokazuje i ovaj primer iz novije istorije ove demokratske vlasti.
Uklonili i muzej
Krajem devedesetih godina 20. veka na inicijativu profesora dr Milana Bulajića osnovan je u Beogradu Muzej za istraživanje genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Dve godine nakon oktobarskih promena Bulajić je 2002. na nečastan način smenjen, muzej rasformiran, a svi izloženi eksponati bačeni su u podrum. Taj odnos prema najtragičnijem delu srpske istorije jedna delegacija iz Poljske, koja je želela da vidi Muzej genocida u Beogradu, nazvala je sprdačkim.
Bili su zgranuti saznanjem da muzeja uopšte nema, a u Poljskoj se, rekli su, čak uči u školama kako su u Drugom svetskom ratu procentualno najviše ubijani Jevreji pa Srbi u NDH. Posle svega viđenog, doživljenog, izrečenog, jedini način da se sačuvaju uspomene na Jasenovac, najveće srpsko stratište, ne zaborave najzločinačkiji zločini Hrvata i odbrani od poslovičnog srpskog zaborava jeste formiranje Muzeja genocida na Starom sajmištu, poručuju iz Udruženja jasenovačkih logoraša.
Gluvi i u NVO
Kada je Udruženje jasenovačkih logoraša odbacila srpska vlast, članovi su pokušali da za svoju inicijativu pridobiju nevladine organizacije. Kad tamo, još gora situacija. - Do Majki u crnom nismo mogli ni da stignemo, primila nas je Biljana Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava i rekla da se ta organizacija ne bavi Jasenovcem. Poniženja smo doživeli u razgovoru sa nekim Vojinom Dimitrijevićem, predsednikom Beogradskog centra za ljudska prava. A tek kako bismo prošli kod Nataše Kandić koja samo traži zločince u srpskom narodu - ogorčena je Smilja Tišma.
Gradonačelnik ukinuo pomoć
Da zvanična srpska spoljna politika svesrdno radi na brisanju Jasenovca iz naše svesti vidi se i iz postupaka dvoje gradonačelnika Beograda, tvrdi Smilja Tišma. - Dok je na čelu grada bila Radmila Hrustanović sve je funkcionisalo. Nismo morali ni da joj se javljamo niti da joj pišemo, ali 22. aprila, svake godine, usvojenim programom Grada, imali smo i novac i autobuse. Pošto je Hrustanovićevu smenio, Đilas je ukinuo i autobuse i pomoć. Na taj način on pokušava da ukine i posete Jasenovcu kako bi što lakše izbledela naša bolna sećanja na ta nezapamćena zverstva Hrvata i hrvatske države. Kao i da se prilagodi zvaničnoj politici srpskih vlasti. Da li je sve ovo što sam iznela još jedan zločin nad žrtvama hrvatskih zločinaca, sami presudite - pitala se Tišma.
Izvor: Vesti online
Vezane vijesti:
I Srbi brišu Jasenovac (2): Nečastivi na Pravnom fakultetu