Marko Kovačević: O Izložbi „Moje Jadovno“ u KCNS

Ћирилица

U trenutku prolaska kroz vrata Kulturnog Centra, moja ruka je instinktivno skupila tri prsta i krenula  prema čelu. Unutrašnje biće osećalo je da napuštam nekakav sveti Hram i da bi, pre nego utonem u vrevu praznično ukrašenih novosadskih ulica, trebalo da zastanem i duboko se poklonim onome što sam video. Izgleda da sam prvi napustio Izložbu. Žurio sam kući da zagrlim svoje verovatno zbunjeno dete, da mu opipam ruke i noge - da li su čitave, i da se zagledam u njegove okice – da li su još na mestu.

 

tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno.jpg

Pogledi...

Malo je reći da je Izložba „Moje Jadovno“ o kompleksu prvog koncentracionog logora u Evropi (u Drugom Svetskom Ratu) bila potresna, ona je i mnogo više od toga – Izložba nije samo „potresla“ naše misli i savesti, ona je oštricom istinoljubivosti i upornosti njenih tvoraca, sporijom ali ipak oštrijom od ustaškog noža, rasporila strašni zaborav, učmalost i melanholiju; izlomila je lenjost u svedočenju strahota; zakopala je mogućnost da odemo nezainteresovani i da slučajno nastavimo da ćutimo.

 

O čemu da ćutimo? O nepojmljivim užasima jedne zločinačke ideologije koja uči da drugačiji čovek nije čovek, već da je niži od životinje.  Jedan domaćin seljak ili trgovac, pravnik, otac, muž...postaje manje vredan od životinje, postaje nekakav objekat, stvar, ako se recimo prekrsti samo sa tri prsta (umesto sa svih pet „kao što je red“), ili ako piše svojom ćirilicom koju je naučio još kao dete, ili ako samo ljudski pomogne nekome u nevolji. Zločin je biti drugačiji, a metod  legalne borbe protiv tog „zločina“ jeste svirepo ubijanje! I onaj ko ne veruje u Boga, posle posmatranja fotografija sa likovima ustaških čelnika, mora da poveruje u izvesno postojanje demona. Uništiti, istrebiti, zgaziti, skršiti, upotrebiti, iseći, izlomiti, iskasapiti, pokopati, iskidati, vezati, streljati, povaditi, zatrti, obezglaviti, poubijati, zlostavljati, poklati, a pre svega poniziti: poniziti u životu, poniziti u smrti, pa čak poniziti i posle smrti, jedan ceo narod – eto to propovedaju Ustaše. I to ne bilo koji narod, već naš jadni Srpski narod.

 

 

tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno1.jpg

Dr Andrej Fajgelj, direktor KCNS 

 

„O ne, dosta više o tim srpskim žrtvama“ – rekao bi neko danas žureći da nađe gde je najpovoljnija novogodišnja rasprodaja. I ja kažem: „Da zaista dosta! Ali ne o žrtvama. Dosta više sa srpskim žrtvama. Ne želim da se slučajno desi da iko igde postane žrtva, ako mu je jedina krivica što je moj sunarodnik.“  To i jeste razlog zbog kojeg svako treba da nađe vremena i dođe u Kulturni Centar Novog Sada da vidi strašnu istinu, da vidi kako je zaista nepodnošljivo bolno samo gledati te slike i saosećati sa nevinima, pa da se prvo osvešćivanjem naroda i učenjem negovanju uspomena krene zaustavljanje daljih zločina. Ovaj „mali“ bol koji posetilac oseti je kao vakcina koja treba da spreči veći i jači bol.   Izložba će biti postavljena do 28. Januara 2013. U klubu Tribina mladih Kulturnog Centra Novog Sada. Autori su Predrag Lozo, Dragoslav Ilić i dr Dušan Bastašić.

 

U modernom svetu postalo je imperativ biti prvi, uspeti. Posebno Srbi uživaju da se u bilo čemu nađe da su svetski šampioni. Pa evo Izložba nam je pokazala da su opet Srbi bili u nečemu prvi - prvi u stradanju i pobednici u zaboravu. “Samo” 72 godine je trebalo da se javno prikaže ono što bi moralo da bude u čitankama i udžbenicima, što bi trebao svako da zna. Zbog tog tri-četvrt vekovnog ćutanja se ovaj plod rada nekolicine entuzijasta, zaista može nazvati istorijskim i smatrati posebnim događajem u kulturnom životu kako Novog Sada, tako i cele Srbije.

 

tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno5.jpg

Препуна сала КЦНС на отварању изложбе "Моје Јадовно"

 

Prepuna sala KCNS na otvaranju izložbe "Moje Jadovno"

 

Izložbom i pratećim govorima ukazano je ne samo na ono što se dogodilo, već i na ono što tek može da se desi, na trajni i neprekinuti plan istih tih zločinaca, njihovih naslednika, potomaka i sledbenika, plan koji se zlokobno ostvaruje već više od jednog veka a samo je kulminirao te četrdeset i prve godine. Na fotografijama nisu bili „tamo neki ljudi, tamo negde daleko, tamo nekada davno“. Ne! Na njima se jasno vide naše skršene ruke i noge, naše izvađene oči,..naši izmučeni starci i žene,...vide se i NAŠA DECA!

 

Marko Kovačević

 

 

 

Извор: ВИДОВДАН

 

Везане вијести: 

ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ

Нови Сад: отворена изложба Моје Јадовно

Каталог изложбе "Моје Јадовно"

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО"

Изложба Моје Јадовно