Jovanino ime nepoželjno
Komemoraciji žrtvama ustaškog logora u Jadovnu prisustvovao je i predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir. U razgovoru za "Vesti" on otkriva kako mu se jedna Srpkinja iz Zagreba požalila da joj je ćerka promenila ime.
- Gospođa mi je ispričala kako je nedavno njena ćerka koja se zvala Jovana, promenila ime. Na pitanje majke zašto to čini, ona joj je odgovorila da ambijent u kome sada žive nije u skladu sa njenim imenom! Znači, Hrvatska ide u EU, ali u njoj i dalje vlada ambijent nepoželjan za srpska imena - kaže Budimir.
Otkud onda u govoru nad Šaranovom jamom Tadić
kaže da je došao i da oda poštovanje antifašističkoj borbi Mesića i Josipovića?
- To se samo može podvesti pod demagogiju, jer je realnost nešto sasvim drugo.
Mi smo živeli u demagogiji takozvanog bratstva i jedinstva punih 50 godina i
takve paralele su nas i dovele do toga da se stvari ignorišu i da se Jadovno i
slična srpska stratišta guraju pod tepih. I Josipović i Mesić imali su priliku
da to isprave, ali nisu. Mesić više stoji na poziciji svoje izjave da su
"Srbi doneli blato na svojim opancima", nego na sopstvenoj ulozi u
antifašističkoj borbi. I od Josipovića smo više očekivali jer današnja Hrvatska
smatra da je ovaj poslednji rat produžetak antifašističke borbe iz Drugog
svetskog rata. A to je teško logično povezati.
Pupovac okrenuo leđa
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac pozdravio je odluku o prijemu Hrvatske o EU? - Posebno nas je zabolelo to što je Pupovac rekao da je to veliki dan za Hrvatsku i hrvatske državljane. Ako naša ljudska i građanska prava nisu priznata onda taj dan ne može biti veliki za Srbe iz Hrvatske. A on je predstavnik Srba u Saboru i bilo je očekivati da i on podrži našu peticiju koju je potpisalo 70.000 ljudi.Zašto?
- Jer se zna da su antifašistički borci u Hrvatskoj 90 odsto bili Srbi. Tada se
desio genocid nad Srbima, a sada su Srbi prognani. Znači da se politika Zagreba
uopšte nije promenila kada su Srbi u pitanju. Najmanje što očekujemo od njih je
da te kosti iz velebitskih i drugih jama konačno budu izvađene i sahranjene po
pravoslavnom običaju i da sadašnji Zagreb konačno napravi diskontinuitet od
NDH.
Hrvatskoj je odobren prijem u EU, a prethodno nije rešila problem
srpskih izbeglica i njihove imovine?
- EU nije dobro postupila. Očekivali smo da će biti ispoštovani standardi
osnovnih ljudskih i građanskih prava izbeglih iz Hrvatske, ali nas Brisel nije
poslušao. Plašim se da guranje pod tepih tih problema može dovesti do novih
sukoba u budućnosti, iako to niko od nas ne želi. Pola miliona srpskih
izbeglica ništa drugo ne želi do da im se ispoštuju njihova osnovna ljudska i
građanska prava.
Otkud sada pola miliona izbeglica?
- Zato što nas ima svuda po svetu, na svim kontinentima, ne samo u Srbiji. Ima
nas svuda osim tamo gde bi trebalo - u zavičaju.
Kada ste predali peticiju u Brisel, u kojoj ste tražili da se pre
prijema Hrvatske prvo reši pitanje izbeglica, da li vam je pozitivno
odgovoreno?
- Bilo je nekih odgovora koji su mogli da idu u tom pravcu, ali nažalost oni
koji su u ovom momentu odlučivali nisu na to obraćali pažnju. To znači da ni u
Evropi po tom pitanju nema konsenzusa.
Srbija razočarala
Koliko ste u borbi za prava izbeglih imali podršku u državi Srbiji? - Mi smo očekivali od Srbije i od međunarodne zajednice da se ispoštuje bileteralni ugovor između Srbije i Hrvatske iz 1996. o normalizaciji odnosa koji je predviđao da se vrati imovina Srbima. I Bečki sporazum o sukcesiji je predviđao da se Srbima vrati sva imovina, kao i Sarajevska deklaracija. Umesto toga, odlučeno je da Srbija organizuje donatorsku konferenciju. Plašim se da prikupljenim sredstvima neće moći ništa da se reši, a istovremeno će se skinuti odgovornost sa Hrvatske.Izvor: Vesti online