Hrvatska još ne priznaje paške žrtve
Zvanični Zagreb i dalje gluv na sve pozive da obeleži mesto zloglasnih ustaških logora na Pagu
Spomen-krst na platou iznad uvale Slana (Foto Boris Begović)
Bitka da Hrvatska prizna da se na Pagu u vreme NDH desio masovni zločin nad Srbima i dostojno obeleži mesto na kome se nalazio zloglasni logor Slana i dalje ne prestaje. Ovih dana navršilo se 74 godine od zatvaranja logora, ali nova hrvatska vlast sa predsednicom Kolindom Grabar Kitarović na čelu nije pokazala nameru, baš kao ni njihovi prethodnici, da iz pijeteta prema osam hiljada ubijenih ljudi (među kojima je bilo mnogo žena i dece), postavi obeležje na tom delu ostrva. Tačnije, da obnovi spomen-ploču koja je već tri puta uništavana.
Predstavnici Udruženja „Jadovno 1941” dr Dušan Bastašić i Boris Begović još pre pet meseci su poslali otvoreno pismo hrvatskoj predsednici tražeći da Hrvatska, snagom pravne države, obezbedi da spomen-ploča trajno ostane na onom mestu i u onom obliku u kome je postavljena davne 1975. godine. Takođe su zatražili da Republika Hrvatska obezbedi uređenje spomen-područja „Slana“, kako bi se svima koji žele da ga posete olakšao pristup, uključujući i izgradnju manjeg pristaništa u uvali Slana, kako i predviđa Prostorni plan uređenja Grada Novalje. Zatražili su i da Hrvatska na mestu logora „Slana“ postavi prikladan spomenik Srbima i Jevrejima, žrtvama ovog logora.
Zahvaljujući članovima ovog udruženja, na platou iznad uvale Slana 20. juna ove godine je podignut spomen-krst i prvi put služen pomen žrtvama pobijenim u paškom kamenjaru i utopljenim u moru oko Paških vrata.
Logor Slana bio je jedan od prvih i najzloglasnijih ustaških logora. Samo u toku jedne noći, između 14. i 15 avgusta 1941. godine, uoči praznika Velike Gospe, koja se inače slavi na ostrvu Pagu, zaklano je više od osam stotina ljudi. Najveći broj žrtava ubijen je u moru i zbog toga je u spomen-područje uključeno i sto metara akvatorijuma oko rta Slana. Na Pagu su te 1941. godine postojala tri logora – Slano za Srbe, logor za Jevreje i logor Metajna u kome su bili smešteni žene i deca. U vreme zatvaranja ovih logora u njima je ostalo još oko dve stotine ljudi koji su brodovima transportovani u Karlobag, a odatle u Gospić. Oni koje ustaše nisu uspele da pobiju u Gospiću transportovani su preko Jastrebarskog u Jasenovac, i to su bili prvi Jasenovački logoraši.
Piše: Jelena Cerovina
Politika, utorak 25.8.2015., str. 7.
Izvor: ПОЛИТИКА
Vezane vijesti:
НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР СЛАНА НА ПАГУ
НИН: Без имена и спомен-обележја
Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)
Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)