Feljton Politika: Zaboravljena uvala užasa (2)
Iza paške plave lagune, pejzaža kao stvorenog za razglednice koje se šalju dragim osobama sa letovanja, nekada je postojala ustaška manufaktura smrti
Fotografije A. Apostolovski
Pag – Kapetan brodića je na trenutak ugasio motore. Svaki hodočasnik
položio je po cvet u more. Beogradski profesori Zorica Đoković i Boris
Begović položili su venac sa natpisom „Žrtvama Slane“. Sveštenici su se
pomolili za duše ubijenih Srba i Jevreja tokom leta 1941. godine.
Patrolni brod hrvatske policije koji nas je obezbeđivao, primetno se
udaljio u tom trenutku, valjda, ne želeći da remeti tih nekoliko minuta
tišine koja je usledila.
Deo ostrva Pag posmatran iz Karlobaga ili sa vrhova Velebita, podseća na
parče mesečeve površine koju je neko bacio u Jadran. Snažne bure su
potpuno ogolile taj deo ostrva, te izgleda sablasno i veličanstveno u
isto vreme. Kao Goli otok, o kome se toliko govorilo. O logorima smrti
na Pagu se toliko ćutalo.
Tu, gde venac i cvetove nosi morska struja, na Paškim vratima, pre 74
godine, ustaše su srpske i jevrejske logoraše vezane za poveće kamenove,
bacali u more sa teretnih brodica.
– Ostatak ljudi prebacivan je na obalu, gde su smeštani u posebne
improvizovane logore za Srbe i Jevreje koje je delila uzvišica – kaže
Dušan Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941”, dok krupni kapetan
Nino Rumora pokušava da nekako pristane brodom uz oštro, negostoljubivo
stenje.
Venac u moru za žrtve sa Paga
Bila bi Slana nadrealno romantična uvala i taj komad ostrva
bledožućkastog kamenja, bio bi tako redak i dragoceni dar prirode, da ga
zauvek nije zatrovao čovek.
Zaljubljeni par nedaleko je privezao čamac. Znaju li da je, iza paške
plave lagune, pejzaža kao stvorenog za razglednice koje se šalju dragim
osobama sa letovanja, nekada postojala ustaška manufaktura smrti? I da
se par zapravo sunča na plaži u blizini plaže užasa?
Hodočasnici sa broda posmatraju stenu koja se uzdiže kao zid, zid plača. Spomen-ploča je ponovo razbijena i iščupana.
– Ova uvala je zapravo plava grobnica – čujem nečiji glas.
Penjemo se po uzvišici koja je delila dva logora. Oni kojima ovo nije
prvi dolazak posavetovali su me da obujem cipele za planinarenje, jer to
kamenje kao da pamti, kao da odbija da više ikada ljudska noga kroči na
ostrvo. Cipele su mi, posle deset minuta hoda, bile gotovo uništene.
Pre 74 godine, Srbi i Jevreji iz svih delova nacističke NDH, ovuda su
hodali bosi.
Imamo veliku sreću da ne peče Sunce i da su oblaci potamneli nebo,
stvarajući od tirkiznog plavetnila, sivo-crnu kupolu. Ispod nje,
koračamo ka vrhu, dok iza nas hodočasnici nose krst osveštan u
Banjaluci.
Hadži Bratislav Nikolić iz Novog Sada pronalazi komad bodljikave žice
kojima su bili opasani logori. Nije ovde bilo neke naročite istrage ili
forenzičara koji bi pretražili svaki santimetar ostrva koji je bio deo
velikog plana Nezavisne Države Hrvatske.
– Sistem logora Gospić–Jadovno–Pag bio je ustrojen kako bi se Srbi i
Jevreji uništili. Ali, italijanske okupacione snage su, videvši jame na
Jadovnom i logore na Pagu, zatražile da se oni zatvore. Ustaše su leševe
bacali u more ili su ih većinom sahranjivali u plitkim kamenim
grobnicama. Italijani su posmrtne ostatke spalili i pepeo rasuli po moru
– pričaju Bastašić i Begović, dok se čuje kako grupa hodočasnika
krampovima kopa rupu u kamenju.
Tamo nema zemlje. Postavljaju krst. Čuje se „Oče naš“. I vidi se more.
Još jedan hodočasnik pronalazi komad bodljikave žice, na delu ostrva gde
se prepoznaju mesta na kojima su postavljane improvizovane barake. Za
Srbe i za Jevreje. Oni su se ipak dovikivali, jer ih je delila samo
uzvišica, ali o tim noćnim kricima, tek se šaputalo u Titovoj
Jugoslaviji.
Jer, posle zatvaranja logora na transferzali Gospić–Jadovno–Pag,
podignut je Jasenovac. Zašto su priče o plaži užasa zataškavane? Zbog
čega i posle više od sedam decenija, među kamenjem, možete pronaći
ostatke logorske žice?
Brojni pokušaji da se područje logora „Slana“ prikladno obeleži, nisu uspeli.
– Spomen-ploča u samoj uvali prvi put je postavljana 7. septembra 1975.
godine, a to je učinio, kako je na samoj ploči pisalo, „narod otoka
Paga“. Ploča je razbijena nepoznatog dana 1991. godine. Obnovljena je,
sa istovetnim tekstom i u istovetnom obliku, 26. juna 2010. godine, a
razbijena dva dana po otkrivanju. Učinioci nisu otkriveni. Treći put je
istovetna spomen-ploča postavljana 29. juna 2013. godini, a razbijena je
devetnaest dana kasnije. I opet učinioci nisu otkriveni – priča
Begović. Ni sada ploče nema.
Vraćamo se ka uvali. Pravoslavni krst stoji na uzvišici. Koliko će
izdržati tamo netaknut? Tek nekoliko desetina ljudi preživelo je paški
pakao. Među njima je sarajevski Jevrejin Emerik Blum. Kasnije je Blum
postao legendarni osnivač i prvi direktor „Energoinvesta“, privrednog
giganta u tadašnjoj SFRJ. Blum je smatran istinskim genijem biznisa. U
sarajevskoj čaršiji postojala je samo jedna sitroenova „ajkula“ i svi su
znali da je to Blumov službeni automobil. Moćni direktor nije nikada
želeo da se vozi u nemačkom „mercedesu“.
Kao direktor jednog od najvećih konglomerata istočne Evrope, inženjer
elektrotehnike koji je diplomu stekao u Pragu 1939. godine, Blum je bio
zanimljiv i za „Fajnenšel tajms“ koji ga je opisao kao oličenje
socijalističke poslovnosti u ono, samoupravno, doba.
Bio je intelektualac umetničkih sklonosti leve orijentacije, te je voleo
da Sarajevska filharmonija ponekad svira u velikoj sali
„Energoinvesta“. Ali, Blum je jednom prilikom insistirao da se u
muziciranje uključi i radnički orkestar sa čekićima, bušilicama i
brusilicama. Napravio je improvizaciju, po predanju Oskara Danona, te su
Blumovi gosti, svetski stručnjaci za nuklearnu fiziku, bili ubeđeni da
se radi o avangardnoj kompoziciji.
Slušam priču o mučeniku sa Paga, dok posmatram svoje bakandže koje gube
bitku s kamenjem. Jevrejin koji je stvarao drugu Jugoslaviju, kasnije je
svedočio nekolicini ljudi o sudbini njihovih bližnjih koji su zauvek
nestali u moru.
Ukrcali smo se na brod. Na drugoj strani ostrva, na plaži Zrće, nalazi
se mesto na kojem se organizuju najluđe žurke na jadranskoj obali.
Kapetan Nino nam priča da ni po koju cenu ne želi da prevozi naduvane
mlade turiste na plažu s nekoliko klubova, u blizini Novalje, koja je
zbog „ludog“ provoda i priča o seksu „na izvol’te“ koje su dostigle nivo
mitologije, dobila nadimak Hrvatska Ibica.
Iskrcali smo se na neko drugo mesto, na Metajnu, posle oko pola sata
plovidbe. Znali smo da može doći do provokacija. Brzo smo se grupisali u
kolonu i pešačili duž plaže. Ono malo turista je verovatno mislilo da
se radi o snimanju nekakvog spota. Otkud duž plaže kolona pravoslavnih
sveštenika i hodočasnika, koji pale sveće usred dana, pod nebom koje
menja boje iz časa u čas? Ipak neki od meštana shvataju o kakvom se
spotu radi, pa nam okreću leđa.
U školi na Metajni, pre 74 godine, bio je sabirni logor za žene i decu. I
sada je tamo škola. Nema nikakvog znaka da se tu nekada nalazio ustaški
logor. Molitva sveštenika trajala je kratko. Brzo smo se udaljili.
Uče li danas deca o nacističkim logorima na Pagu? Ili samo znaju o
di-džejevima i tehno-žurkama nedaleko od mesta gde su ljudi bacani u
more?
Kapetan Nino se, po pristanku na pristanište u Karlobagu, rukovao sa
svakim od hodočasnika ponaosob. More i nebo gotovo da su poprimali istu,
sivo-crnu boju. Činilo se kao da će da se spoje. Tamo, gde prestaje
svako sećanje.
-----------------------------------------
Pismo za predsednicu Hrvatske
Boris Begović
Dr Dušan Bastašić i profesor Boris Begoviću su u ime Udruženja „Jadovno
1941“ poslali otvoreno pismo predsednici Republike Hrvatske Kolindi
Grabar Kitarović koje su predali ambasadoru te zemlje u Beogradu 4.
marta ove godine. U pismu su tražili da Republika Hrvatska obnovi
spomen-ploču u uvali Slana u onom obliku u kome je ona postavljena još
1975. godine i bezuspešno obnavljana. Oni su zatražili da Hrvatska
snagom pravne države obezbedi da ta spomen-ploča trajno ostane na onom
mestu i u onom obliku u kome je postavljena. Takođe su zatražili da
Republika Hrvatska obezbedi uređenje spomen-područja „Slana“, kojim bi
se svima koji žele da ga posete olakšao pristup, uključujući i izgradnju
manjeg pristaništa u uvali Slana, kako i predviđa Prostorni plan
uređenja Grada Novalje.
Zatražili su još nešto. Da Republika Hrvatska na mestu logora „Slana“ postavi prikladan spomenik svim njegovim žrtvama.
Uz to su napisali da će odgovor na njihovo pismo svakako dobiti –
činjenjem predsednice Republike Hrvatske ili njenim nečinjenjem.
Do danas nije stigao pisani odgovor predsednice Hrvatske.
– Ipak smo dobili odgovor. Spomen-ploče na Pagu nema – kaže Begović.
Piše: Aleksandar Apostolovski
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti: