AVANGARDA NAJMRAČNIJEG PERIODA
Logor Jadovno je bio državni projekat, veliki logistički poduhvat, u
koji je bila uključena državna železnica, koja je omogućila transport
žrtava sa udaljenih mesta NDH.
BEOGRAD, 28. jun 2015. (FoNet)
I ove godine, pre svega, u hrvatskoj javnosti kolaju zablude o Jadovnu,
kako se uobičajeno označava kompleks ustaških logora "Gospić
Jadovno-Pag", na koje treba odgovoriti činjenicama, izjavio je FoNetu
profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Boris Begović, koji smatra da
je Jadovno bilo "avangarda najmračnijeg perioda evropske istorije".
Negirajući tvrdnje da je Šaranova jama jedina jama logorskog kompleksa
"Gospić-Jadovno-Pag", Begović objašnjava da je ona jedina obeležena i
njoj se može relativno lako prići.
Identifikovane su 32 jame na području Velebita, preciznije na širem
području Jadovna, rekao je Beogović, koji je član Udruženja "Jadovno
1941", napominjući da su grotla nekih od njih zabetonirana tokom Drugog
svetskog rata i posle njega.
Njihov spisak i opis većine njih može se naći u dvotomnoj monografiji dr
Đura Zatezala "Jadovno: kompleks ustaških logora 1941." Neke od njih,
poput jame Badanj, kod sela
Stupančinovo, približne su, po fizičkim karakteristikama i broju žrtava, Šaranovoj jami, ukazao je Begović.
On tvrdi i da nisu baš sasvim tačne ocene da je Šaranova jama prikladno
obeležena i podseća da je skulptura zadarskog vajara Ratka Petrića
podignuta 1989. godine,
uništena 1991, da bi bila obnovljena 2010.
Prema rečima Begovića, skulptura je prikladna, predstavlja vajarsku
viziju "Jame" Ivana Gorana Kovačića, ali oko te skulpture ne postoji
ništa pisano - nijedna zabeleška.
Samo se može naslutiti o čemu se radi. Bilo je predviđeno da se na
potporne zidove oko skulpture postave ploče na kojima će biti nazivi
mesta iz kojih su žrtve dovožene da
bi na Jadovnu bile pogubljene, ali to do danas nije realizovano, ukazao
je Begović i predočio da se na tom mestu ne može saznati ni ko su žrtve,
ni koliko ih je bilo,
ni ko su zločinci.
Begović osporava i zabludu da je Šaranova jama prazna i naglašava da su
"nas speleološke ekspedicije, jedna neposredno posle završetka Drugog
svetskog rata, a druga
1990. godine, snabdele činjenicama o ljudskim zemnim ostacima na dnu te jame i debljini naslaga ljudskih kostiju".
Za razliku od sličnih jama u Hercegovini, kosti iz Šaranove jame do dana
današnjeg nisu izvađene i dostojno sahranjene, napomenuo je Begović i
suprotstavio se narednoj zabludi - da je Jadovno bio lokalni logor, jer
su žrtve dovožene sa celog područja NDH: iz Slavonije, cele Bosne,
Hercegovine, čak iz Srema, na primer.
To nije bio logor namenjen isključivo Srbima sa područja Like, Gospića i
okoline, iako su oni bili među žrtvama. Logor Jadovno je bio državni
projekat, veliki logistički poduhvat, u koji je bila uključena državna
železnica, koja je omogućila transport žrtava sa udaljenih mesta. Taj
državni projekat je obuhvatao celokupnu teritoriju NDH. U tom pogledu,
nije bilo diskriminacije, konstatovao je Begović.
On odbacuje i tvrdnje da je Jadovno bio radni logor, navodeći da je
"cilj logora bilo ubijanje – istrebljenje nepodobnih, po naciji i veri".
Kako se pre nedelju dana, na komemoraciji kod Šaranove jame, moglo čuti
od hrvatskog zvaničnika, ministra kulture Berislava Šipuša: "Jadovno je
bio logor brze i surove smrti". Smrti koja je trebalo da omogući rasnu
čistoću NDH, dodao je Begović.
Prema njegovim rečima, tačno je da nije precizno utvrđen broj žrtava
Jadovna, ali je verodostojno procenjen. Najpouzdanija procena se nalazi o
pomenutoj monografiji
Đura Zatezala: ne manje od 40.123 ubijena, od toga 8.020 na Pagu (logori Slana i Metajna).
Struktura žrtava: 38.010 Srba, 1.988 Jevreja, 88 Hrvata…. Ipak, treba
uočiti formulaciju "ne manje", rekao je Begović i predvideo da
"verovatno nikada nećemo saznati koliki je
tačan broj žrtava".
Prema Begovićevim rečima, zabluda je i da su žrtve Jadovna bili
antifašisti, iako je izvesno da je među žrtvama bilo i antifašista, jer
su masovna ubijanja u tom logoru počela pre bilo kakvog antifašističkog
ustanka.
Jasno je da motivi za uspostavljanje ovakvog logora nemaju nikakve veze
za antifašističkim ustankom. Jadovno je bio logor za istrebljenje Srba i
Jevreja, ukazao je Begović i podsetio da su vlasti NDH već od samog
početka usvojile taj program, za koji im nije bio potreban bilo čiji
ustanak.
Mada je kratko trajao, Jadovno nije bio privremeni logor, naglasio je
Begović i precizirao da je logor punim kapacitetom funkcionisao od 24.
juna zaključno sa 20. avgustom 1941. godine, ukupno 57 dana, mada su
ubijanja počela i ranije.
Logor nije zatvoren voljom NDH i ustaških formacija, nego odlukom
italijanskih okupacionih vlasti, koje su smatrale da je ovakav tretman
Srba kontraproduktivan, jer će samo da razbukta ustanak i time natera
italijanske oružane snage da angažuju jedinice tako potrebne na drugim
frontovima, objasnio je Begović.
Ustaški projekat istrebljenja Srba i Jevreja nastavljen je u Jasenovcu,
dodao je Begović, koji smatra da tog logora ne bi ni bilo da se nisu
umešali Italijani, pošto bi se istrebljenje započeto u Jadovnu u njemu i
nastavilo.
Begović odbacuje i zabludu da je logor Slana na Pagu prikladno obeležen i
podseća da je spomen-ploča u samoj uvali prvi put postavljena 7.
septembra 1975. godine, što je učinio, kako je na samoj ploči pisalo,
"narod otoka Paga".
Ploča je razbijena nepoznatog dana 1991. godine. Obnovljena je, sa
istovetnim tekstom i u istovetnom obliku, 26. juna 2010. godine, a
razbijena dva dana po otkrivanju. Učinioci
nisu otkriveni. Treći put je istovetna spomen-ploča postavljena 29. juna
2013. godine, a razbijena je 19 dana kasnije. Od tada nije obnovljena,
rekao je Begović.
Do samog mesta logora nema pristupnog puta, nema pristaništa, nema
nikakvog spomenika. Na mestu logora Slana, prema rečima Begovića, od 20.
juna ove godine se
nalazi krst, istovetan onom koji je 2012. godine postavljen na Velebitu na proplanku na kome je bio sabirni logor Jadovno.
Konačno, Begović osporava i ocene da je Jadovno isto ono što se dešavalo
u Evropi u tom trenutku, napominjući da "u danu kada je Jadovno počelo
da radi punim kapacitetom,
specijalne SS jedinice (Einsatzgruppe) još nisu započele svoj zločinački posao istrebljenja Jevreja iza linija Istočnog fronta".
Tek pet meseci posle zatvaranja logora Jadovno, održana je konferencija u
Vanzeu, na kojoj su nacisti definisali konačno rešenje jevrejskog
pitanja. Treblinka, Sobobir, Belzec i Aušvic-Birkenau počeli su da rade
tek negde oko godinu dana posle kompleksa ustaških logora
"Gospić-Jadovno-Pag", predočio je Begović i zaključio da je Jadovno bilo
"avangarda najmračnijeg perioda evropske istorije".
Dan sećanja na Jadovno, 24. juni, obeležen je i ove godine
komemoracijama na Velebitu, pokraj Šaranove jame, ali ovog puta i na
Pagu, gde su članovi Udruženja "Jadovno 1941", koje okuplja potomke i
poštovaoce jadovničkih žrtava, podigli krst na mestu logora Slana.
Vezane vijesti:
достојно обиљежити мјеста страдања у усташким логорима