МАСАКРИ КАО УВОД ЗА НАПАД НА КОЗАРУ
ПРИЈЕДОР, 7. ФЕБРУАРА - Усташки покољи у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић, те руднику Раковац били су припрема за напад на Козару у љето 1942. године, али и увод у покушај ликвидације Срба у тадашњој НДХ.
"Побрините се одмах за тајни покоп поубијаних Срба. Одстраните по могућности одмах све трагове", гласио је телеграм команде "Усташке надзорне службе" са ознаком "тајно".
Телеграм је из Загреба упућен подређенима у Бањалуци шест дана након покоља, на данашњи дан, прије 73 године.
Тај усташки злочин претходио је почетку великих припрема за напад на Козару, али и рјешавању "српског питања".
"У раду Изудина Чаушевића `Усташка власт и терор на Козари 1941-1942` виде се паралелна дешавања - Павелић сазива Сабор са задатком стварања `хрватске православне цркве` и правног регулисања положаја Срба" - наводи виши кустос Музеја Козаре Приједор Ведрана Адамовић.
Усташки поглавник то чини да би ублажио одговорност за злочине и терор над народом, јер је постало очигледно да се посљедице тих злочина враћају као бумеранг извршиоцима.
Према Павелићевој идеји, "хрватска православна црква" требало је да одражава везе између државе и цркве и државе и православног становништва, а нацрт закона о правном положају припадника источне цркве у НДХ Србе види као "привремене државне припаднике“.
"У том нацрту, о онима који се не би одрекли своје националности каже се сљедеће: ...
То би била једна од најлошијих категорија државних припадника са ограничењима у правима и имовини. О својим вјерским стварима овакви ће се имати сами бринути док не изумру", пише у књизи Изудин Чаушевић, позивајући се на документе из Архива Социјалистичке Републике Хрватске.
Тако се у вријеме док су саборски одбори припремали материјале за рјешавање "српског питања" на засједању заказаном за 23. фебруар 1942. године десио 7. фебруар и масакр у бањалучким селима, о чему три дана касније велики жупан пуковник Алеман пише усташком "равнатељству за јавни ред и сигурност".
"Једна сатнија усташке бојне под заповједништвом натпоручника Мишлова у пратњи жупника фра Вјекослава Филиповића дана 7. вељаче 1942. у 4 сата ујутро запосјела је руднук Раковац у поубијала крампом 37 радника грко-источњака.
Наставила је са убијањем сјекиром и грко-источних мушкараца жена и дјеце у селима Мотике гдје је убијено 715, Дракулић и Шарговац гдје је убијено 1.500 особа.
Убијање је завршено око 14.00 сати. Од тада, па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство из кућа поубијаних у своја складишта. Опширно извијешће слиједи", пише пуковник Алеман.
Мање је познато да је прије бањалучког покоља више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, у ноћи између 13. и 14. јануара 1942. године око 800 усташа из Јасеновца, предвођених командантом логора Лубурићем, прешло преко Саве у Градину.
"Тада су усташе у цркви у Драксенићу извршиле масакр над 160 особа, међу којима осморо деце. Сем овог, у кући Раде Грбавца усташе су заклале 21 особу, у кући Николе Грбавца 18, а у трговини Марјана Торомана осам лица.
Силована је 15-годишња дјевојчица из Градине, затим заклана и кућа запаљена... Читаво село је спаљено", пише Чаушевић, позивајући се на књигу "Битка на Козари" у издању Националног парка "Козара".
Непосредно након ових покоља, почеле су припреме за офанзиву на Козари.
Извор: 
Везане вијести: