Смишљени злочин са геноцидном намјером

БАЊАЛУКА - У знак сјећања на више од 2.300 Срба које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године јуче су у храму Светог великомученика Георгија и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургија и парастос, те положени вијенци и цвијеће.

Жртве су побијене у бањалучким мјесним заједницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног "Тјелесног здруга", уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иједног испаљеног метка, сјекирама, ножевима крамповима и "србомлатом". Међу жртвама је било и 551 дијете.
Потпредсједник Владе РС Антон Касиповић изјавио је да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња јер је по броју жртава и суровости извођења то био пројектован и смишљен злочин чија је намјера била геноцидна.

- Очигледна намјера овог злочина је била геноцидна јер је требало уништити један народ који се моли другом богу и крсти на други начин. Повампирено усташтво у том времену имало је намјеру да искоријени један народ - рекао је Касиповић.

Он је оцијенио да је од велике важности сваке године обиљежавати овакве догађаје због пијетета сјенама невиних људи и зато што је то најбољи начин да се младим људима објасни како се понашати, како размишљати и које вриједности у животу усвајати да се тако нешто никада више не би поновило.

Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао је да онај ко заборави своју историју и своје поријекло има велику могућност да нестане.

- Због тога овај догађај не смијемо да заборавимо. Овај злочин се по начину припреме и времену, с обзиром на т о да је извршен у само једном дану, сигурно може сврстати у најстравичније који су се десили на овом простору. На срећу, овдје поново живи наш народ и то је најбитније - казао је Давидовић.

Слободан Брковић из Мотика један је од ријетких који су успјели да преживе овај крвави усташки пир. Као деветогодишњи дјечак Слободан је не само преживио тешко рањавање већ и видио када су му клали чланове породице.

- Тог дана усташе су дошле и прво тражиле оружје и новац, послије чега су почеле да нас тјерају напоље. Када сам изашао, видио сам усташу који је сјекиром одсјекао стрицу главу. Покушао сам побјећи, али су ме успјели стићи када су побили остале чланове моје породице. Изболи су ме неколико пута ножем у предјелу стомака и отишли, послије чега сам се некако вратио до куће и затекао стравичан призор. Убили су ми и два дједа, мајку, три сестре и брата. Дозивао сам било кога да ми помогне, међутим, сви су били мртви - присјећа се Брковић најстравичнијег призора у свом животу.
Када је видио да му нема ко помоћи, каже, сам је некако превио ране, док га други дан комшије нису пронашле и одвели у болницу. Посљедице свега што је преживио и ружна сјећања ни послије скоро 70 година не могу да изблиједе.

- Најгоре ми је ноћу када се сјећања врате па не могу никако да заспим - каже Брковић.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић, који је и сам потомак жртава дракулићког злочина, најавио је да ће за 70. годишњицу обиљежавања овог злочина међународној јавности бити презентовани историјски подаци, чињенице и докази о злочину који су починиле власти НДХ.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње НДХ, наведено је да је злочин у овим бањалучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану.

Документарни филм

Стево Гламочанин, син Ђуре Гламочанина, чијих је 11 дјеце из првог брака побијено 7. фебруара 1942. године, рекао је да је свједочење малобројних преживјелих забиљежено у документарном филму који је служио као доказни материјал на суђењу фра Мајсторовићу.

- Нажалост, овај важан доказни материјал је скривен од јавности и није позната његова судбина - истакао је он.

Организатори злочина

Покољ у бањалучким селима организовао је усташки командант за такозвану "Хрватску Крајину" Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, који је послије тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван "фра дијаволо"
Аутор: Марина Чигоја
Извор:
ГЛАС СРПСКЕ