САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА ИЗ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ
Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела је акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос-10“, која је имала за циљ ликвидирати или протјерати Србе са подручја источне Билогоре, смјештеног на сјеверозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
Народ источне Билогоре, оцјенивши да малобројне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом, а поучен историјским искуством из Другог свјетског рата, када су их усташе одводили и убијали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешло у Босну, у којој се још није ратовало. Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, дио њих у мјешовитим браковима са Србима.
Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора. У најбољој усташкој традицији из 1941., настављено је рушење и девастација православних храмова тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСЦО-а: храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. год. и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године. На подручју источне Билогоре, у рату и пораћу, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих 39 је цивила, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника ТО, док су двојица Срба ликвидирана иако су остали у хрватској војсци и полицији.
До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 житеља српске националности, а послије усташких злочина у Другом и оних почињених у посљедњем рату, 2005. године, по подацима Митрополије загребачко-љубљанске, преостало их је 1.170, углавном старијих особа, док их је попис становнштва у априлу 2011. дочекало мање од 1.000. За наведене злочине над Србима почињене у источној Билогори, још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.
Веће за ратне злочине у Београду осудило је Вељка Марића, припаднику ЗНГ, на казну затвора од 12 година због кривичног дјела ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац у општини Грубишно Поље хитцима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926) у породичној кући у присуству супруге Ане. У међувремену је против Марића проширена истрага због сумње да је током септембра 1991. године, у просторијама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, који су припадници ЗНГ користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности. На терет му се ставља убиство Миће Васиљевића коме је ножем пререзао стомак и убиство Владимира Кучере (1968), као и мучење Звјездана Мачка.
У цркви Светог Марка у Београду, у организацији Завичајног удружења "Билогора", у недељу 3. новембра 2013., са почетком у 11,00 часова, служиће се парастос страдалим у Грубишном пољу и источној Билогори у периоду од 1991. до 1997. године.
У Београду и Бања Луци, 30.10. 2013.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Извор: ВЕРИТАС
Везане вијести: