fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Археолошким истраживанјима на Брибиру у Далмацији бришу се трагови Срба

Брибир – Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима сачувала трагове прошлости као што је то учинио Брибир, па су га многи називали „наша Троја“. 

Црква Светог Јоакима и Ане на Брибиру
Црква Светог Јоакима и Ане на Брибиру

Живот је овде почео да пулсира још од млађег каменог доба јер су испод Брибирске главице на локалитету Криваче утврђени неолитски остаци. У последњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено населје племена Либурна које је река Крка делила од другог илирског племена Делмата, по којима је и Далмација добила своје име. Доласком Римлјана обновлјени су ранији бедеми и населје је уживало статус муниципија – Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим вековима, у време Сеобе народа Варвариа је доживела тешке дане. Од тога времена остали су напуштени објекти изложени сталном пропадању.

Из раног средњег века на Брибирској главици су скромни трагови, али од XII века ово населје постаје средиште моћне хрватске породице Шубића, од којих се посебно истиче Павао I Шубић Брибирски „бан Хрватске и господар Босне“. За Младена III Шубића била је удата Јелена, сестра српског цара Душана, која је при своме двору имала и православни храм. Јелена је посебно остала упамћена као ктиторка манастира Крке, који је подигнут средином XIV века и остао кроз историју светионик српства и православлја.

Турско пороблјавање променило је и етничку слику овог подручја. У борбама против Турака, а на страни Млечана, ратовале су чувене српске породице Јанковића, Смилјанића, Мандушића, Синобада … Остаци из овог турског периода, а посебно утврда коју су подигли Млечани сведочи и о њиховом присуству на Градини.

Православни Срби од тог времена живе у континуитету у населјима која су подигли испод Брибирске главице. Присуство Срба засведочено је са храмом светог Јоакима и Ане који потиче из XIV века.

Културна заједница града Скрадина, заједно са Заводом за заштиту споменика из Шибеника, занемарују поменуте чињенице које говоре о присуству Срба, и на поставлјеним информативним таблама не спомињу православне светиње на Брибиру. Осим тога, уклоњен је и оградни зид који су подигли мештани да би сачували гробове својих предака. Позната је чињеница да је средином 80-их година прошлог века била покренута акција око измештања гроблја, а за нову локацију одређен је простор са северне стране Градине. И данас су видлјиви трагови зида и насип који је био одређен за нову локацију.

Данас је Брибир у Шибенско-книнској жупанији и његови малобројни жителји проводе усамлјеничке дане. Према попису из 1991. године у селу је живело 549 становника, од чега 517 Срба (94%) а према попису из 2001. године било је само 79 становника. Будући да је реч о старијој популацији, њихов број је сваке године све мањи.

Оно што у последње време посебно забрињава мештане су археолошки радови који се изводе код православне цркве Светог Јоакима и Ане, испод чијих темелја стоји ротонда која се датира у Јустинијаново време тј. у VI век. Тиме она постаје прва међу таквим грађевинама у Далмацији, старија и од Светог Доната у Задру. Током истраживања ишло се до „самог дна“, при чему су уклоњени и гробови који су се налазили непосредно до саме цркве. Према сведочењу мештана, кости покојника су смештене у заједничку гробницу. Будући да нажалост овде више не живе они чији покојници ту почивају, изгледа да је све дозволјено па и преношење земних остатака покојника без знања њихових потомака. Свакако остаје питање ко је дао пристанак да се ова истраживања одвијају и да ли ће то утицати на статику, што може имати далекосежне последице и довести до девастације и урушавања самог храма.

Milojko Budimir, muzejski savetnik u penziji

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Срби у Книну као да нису ни постојали!

Како данас заиста изгледа Книн и живот Срба у њему

Темељ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: