Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Анђелко Анушић: Удружењу Јадовно 1941.

Датум објаве: субота, март 16, 2019
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+

Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао. 

Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје, иако са големим закашњењем) – избјећемо неспоразуме са другима и собом самима.

Анђелко Анушић; ФОТО: Миљко Ј. Радановић
Анђелко Анушић; ФОТО: Миљко Ј. Радановић

Ево моје једне пјесме у прози коју посвећујем Удружењу Јадовно, и то ће бити сасвим извјесна подршка хтијењу Удружења у вези са промјеном термина геноцид којим се више скривало него истински откривало оно стварно и страшно што се десило, а није ни данас престало, и неће никад док је  Тамо њих и  Нас.

ЈАДОВНО, ОДЛОЖЕНИ ПАРАСТОС

         Одавде до тамо, и одонуд до ове Јадаре, ако укрсно гледаш с краја накрај Спасовог дрвета, а друкчије се то и не може догледати, та крстаста шир у дубокој даљини – као крило гаврана рашири руке старац Голуб Ластавица, последњи крик, одложени вај Јадовљана – рашири руке на Голо брдо као да ће га пењати, а глас му беше као јаук ветра, жвижд његов придављен у оној бездануши – и настави:

Сваки Србин своју јаругу, јапагу, једноокушу, сљепушу,  јамурку, јамушу, јаму да речем јасније, има. У коју је устопио, нагазио као на коб, сугреб судбине, псећим језиком толковано у ова ћенећа времена. Или ће глибом посрнути, зајарузати некад, а доцније сигурно. Одложено, у своју крвопадну локву.

         А Србин ти је – да ме криво не схватиш и очима на ме забвезданиш како си вазда за вазда и навикао, и ујамити ме прије времена – свако оно чељаде у ову јаругасту долину дубље поринуто од других, а које јоште креше жижица Ријечи Божје.

Амин.

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top