77 – година од истребљења Срба у Љубушком

О прошлости Срба у Љубушком мало се зна и још мање пише. „Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. 

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године.

Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност.

Срби у Љубушком су 1895. године чинили око 10% становника града, а било их је и достапо околним селима. Цркву посвећену Св. Архангелу Михаилу, започели су да граде 1860, а довршили је 1864, пре већине других места у Херецеговини. Убрзо су отворили и српску школу коју су сами финасирали, као и учитеље. До 1941. Љубушки је био посебна парохија православне цркве, која је редовно имала свога пароха.

Нажалост, љубушки срез је дао Хрватској и највеће злочинце- србоубице, усташке министре,бројне официре, заповеднике легија и логора смрти. Они, су се пре свега постарали да истребе Србе у свом завичају, што им није представљало проблем с обзиром на малобројност и потпуну изолованост жртава.

На самом терену Љубушког највећи зликовци су били Иван Буковац, Станко Васиљ, Грга Васиљ, Божо Чурлин, фра Боно Јелавић, дон Јуре Врдољак, Шимун Бунтић, Звонко Рогић, велетрговац Анте Гавран, Фрањо Судар, др Петар Мариновић, Крижан Остојић, Дане Милош, Марина Ереш, Алија Таслиџа, Никола Пажин, Хајрудин Осмић, Мехо Почијак, Никола Зурић, Срећко Нујић, Мате Безер, Илија Муцић, Јуре Приморац, Фрањо Лубурић и многи други.

Прва група Срба Љубушака похапшена је 25. јуна 1941. и бачена у јаму Гај, у Церном, између Читлука и Тромеђе. Друга група јеубијена 17. јула у шуми и бачена у јаму Чевељуша, код села Витаљине (Храшљани), три километра јужно од Љубушког. Ове жртве су нарочито тешко мучене, бодене и клане ножевима. Остала је прича о 95- годишњем Василију Витковићу коме су ножем драли браду и говорили му: „Вичи: Живио поглавник!“ Старац је на то одговорио: „Ради, синко, свој посао.“ Трећа, већа група, у којој је било много жена и деце, убијена је 6. августа у јами Гај, код Церна. Сматра се да је у овој јами убијено око 200 Срба. Дио Срба, међу њима и др Александар Лукач, лекар, убијенису на обали реке Требижат, а тела су им бачена у ту реку. Неки су убијени у логорима смрти Госпић и Јасеновац. После 6. августа 1941. у Љубушком су били преостали још само четири жене, девојчице и два мушкарца. Познато је свега педесетак имена жртава, а њихов тачан број и имена,вероватно, никада неће бити утврђени.

Велики број Срба из столачког среза је убијен је у јами Лазинoj, на имању католичког самостана Хумац, близу Љубушког. Највећи злочин ту се догодио 30. јуна 1941. године, око 2 часа ујутру. У три камиона довезено је 86 Срба, добрим делом из села Козица код Стоца. Ово је било по доношењу Лаксиног прогласа. Када је стигао први камион усташе су на превару извукле Србе, говорећи им да иду у самостан и да ће тамо остати.Довели су их до јаме и на њих запуцали. То су чули несрећници у друга два камиона па нису хтели да из њих изађу. Усташе су их силом извлачили и убијали ножевима и секирама, све на једној људској гомили. Крици људи које су клали чули су се далеко у ноћи.

Сутрадан су хрватски сељаци вукли лешеве убијених Срба 300 метара и бацали у јаму. Са ове јаме успео је да побегне Славко Шотра, али је залутао и наишао на исте усташе које су клале на јами. Убио га је Хајрудин Осмић из Љубушког.

Извор: СНД Пребиловци, Миленко Јахура

Везане вијести:

Миле Витковић и Огњен Ждракановић прве жртве геноцида над Србима у Чапљини

Мученичка смрт свештеника Душана Благоја, пароха столачког

Сјећамо се јаме у Ржаном долу | Јадовно 1941.

75. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини …

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи | Јадовно 1941.