fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

200 година у Америци

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/fiser.jpg

Прича се да jе први Србин коjи jе дошао у Америку био Ђорђе Шагић, званиРибар, из Сремских Карловаца. Борио се против Турака на краjу Првог српског устанка, да би потом, давне 1814, дошао бродом у Филаделфиjу.
Недуго потом одлази у Тексас, где се борио за независност од Мексика и постао судиjа, да би 1851. стигао у

Калифорниjу, где jе 1873. и умро као пензионисани државни службеник и почасни грчки конзул.

Његовим стопама jе кроз протекла два века кренуло преко милион Срба,
испочетка углавном из „цивилизиране“ Аустро-Угарске. Били су
земљорадници, рудари, железари, спортисти, воjници, научници, уметници.
Постаjали су Американци, али су – углавном – остаjали Срби. Наjпознатиjи
српски Американац сигурно jе Никола Тесла, коjи jе дошао 1884.

Има нечега симболичног у томе што се први Србин у Америци ниjе смирио
док ниjе дошао до њене наjдаље физичке границе, док jе онаj наjпознатиjи
ширио границе спознаjе и технологиjе целом свету. Наговештаj, можда, да
нису поникли из сасвим обичног народа.

Било како било, двестагодишњица постоjања Срба у Америци
обележиће се овог Видовдана у Филаделфиjи. Организатор скупа jе
Фондациjа Тесла, а тродневноj прослави учествоваће и представници Србиjе
и Српске. У петак, 27. jуна, заказано jе откривање бисте Николе Тесле, а
прослава ће бити тема документарног филма „Теслин народ.“

Достигнућа српских досељеника могла би да се читаjу као реклама
за „амерички сан“: четворо Срба добило jе Пулицерову награду за
новинарство; шест српских глумаца награђено jе Оскаром; осам српских
ратника одликовано jе Медаљом части, а девет Срба jе изабрано у Конгрес.
Притом нису тражили посебне привилегиjе, већ су постаjали део
друштва-домаћина.

Али своjу отаџбину, културу и веру нису заборављали, о чему сведоче
српске цркве широм Америке. Чувени физичар Михаjло Пупин (у САД од
1874.) jе током Првог светског рата организовао српске добровољце – њих
16.000 – коjи су ишли да се боре за своj народ у старом краjу.

Захваљуjући Пупину, амерички председник Вилсон jе над Белом кућом и
државним здањима у Вашингтону подигао српске заставе 28. jула 1918, у
знак поштовања и захвалности српском народу, несаломивом у отпору
поробљивачима и борби за слободу.

Амерички однос према Србима jе данас другачиjи. Зли jезици ће рећи
српском кривицом, али то углавном ниjе тачно. Ако где има српске
кривице, то jе у односу Срба према самима себи. Овога Видовдана, сетимо
се ко смо и шта смо, где смо све били и шта смо све постигли. Памтимо да
бисмо опстали, да би опет били несаломиви у борби за слободу и победили
поробљиваче коjи нам опет раде о глави. Јер нисмо бесловесна маса с
коjом свак може да ради шта хоће, већ Теслин народ.

Божиjи народ.

Срби.

 

Извор: Сиви Соко

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: