Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша

Датум објаве: петак, март 10, 2017
Величина слова: A- A+
Зорица и Вукашин
Зорица и Вукашин на Пагу

Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао.

Г-дин Александар Вулин

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Немањина 22-24 11 000 Београд                                                                                                                                                                            Земун, 20. 02. 2017.

Поштовани господине министре,

Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата.

Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом друштву и заиста би било добро за српски народ да тако и буде. Међутим, како ствари стоје тренутно, могло би се рећи да ће то бити још боље за јеврејски народ. Наиме, налазим за неумјесне захтјеве да један музеј у оквиру комплекса, јеврејски, има веома висок степен аутономије. Неумјесно је да јеврејска заједница на било чему инсистира, било шта тражи и захтијева, док се потомци српских жртава не питају ни за шта. Није ми познато да је јеврејски народ тражио да има некакву аутономију у музеју у Јасеновцу, на примјер. Стога не видим разлог да њихов музеј буде независан у односу на остале музеје будућег комплекса.

Комисија за утврђивање програмских садржаја и давања предлога за управљање меморијалним комплексом на Старом београдском сајмишту би морала сарађивати и са представницима удружења потомака и поштовалаца српских жртава из Другог свјетског рата, како из Србије, тако и из република бивше заједничке државе, кад већ сарађује са представником из Савеза јеврејских општина Србије, али и Центра Симон Визентал у Израелу.

Напомињем да су удружења постигла знајчане резултате на пољу објелодаљивања истине о страдању Срба и успостављања културе сјећања и да би искуство и резултати тих удружења морали бити узети у обзир током рада Комисије више него искуства и стандарди развијени у меморијализацији страдања у свијету које г. Зуроф наводи. Наиме, искуства и стандарди на које се г. Зуроф позива су везани за страдање јеврејског народа и питање је у којој мјери, ако уопште, могу бити примјењиви на меморијализацију страдања Срба. Разлог за то је првенствено тај што су Срби и Јевреји страдали из сасвим различитих разлога. За Србе је тај разлог њихова православна вјера, а православни хришћани и Црква имају своје двије хиљаде година дуго искуство и стандарде у меморијализацији страдања својих вјерника.

Моја је жеља, као потомка жртава, али и поштоваоца свих српских жртава и уопште свих невиних жртава, да се Ваше министарство и Влада Републике Србије на задовољавајући и одговоран начин односи према свим српским жртвама и култури сјећања на њих. Потомци жртава стичу све доминантнији утисак да Влада Републике Србије не заступа њих нити њихове страдале претке, као и да се не бави на адекватан начин њиховом успоменом. Споменућу да је мени лично највеће разочарење потпуни изостанaк било какве реакције Владе Републике Србије на недавна испитивања неколико јама из времена фашистичке Независне Државе Хрватске. Такође, вјерујем да сте упознати са општим незадовољством јавности у вези са српским учешћем у обиљежавању Дана сјећања на жртве холокауста у Њујорку, а за који се сматра да није довољно искоришћен, нити да је у њега довољно уложено ни средстава, ни добре воље.

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша. Очекујем од Вас да се лично заложите да сва удружења грађана која се баве културом сјећања на српске жртве – СНД Пребиловци, УГ Јадовно 1941, Удружење Огњена Марија Ливањска и др. –  буду обавијештена о датуму јавне расправе, њихови представници позвани на јавну расправу, као и да учествују у припреми текста будућег закона о Сајмишту, Резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата и сваког закона и одлуке коју ће Влада донијети, а тиче се српских жртава.

С поштовањем,

Зорица Ђоковић

Потомак жртава Јадовна 1941. и Јасеновца 1945.

Од истог аутора:

Созерцање | Јадовно 1941.

Метајнска литија 2015. | Јадовно 1941.

Истина мијења поглед на живот и смрт | Јадовно 1941.

Први пут с дедом на Јадовну | Јадовно 1941.

Писмо деди | Јадовно 1941.

Зашто ћу поћи на Јадовно | Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top